Горан Киковић рођен је 28.07.1975. у Иванграду (данашњим Беранама), од оца Страхиње и мајке Даринке-Маре, дјевојачко Божовић. Основну школу учио је у Ровцима и Доњој Ржаници. Гимназију је завршио у Беранама, а дипломирао на Одсјеку за историју Филозофског факултета Универзитета у Приштини, на теми ‘’Војвода Павле Ђуришић’’. Још као студент био је сарадник листа Савеза студената Универзитета у Приштини ‘’Потпис’’.
До сада је објавио дванаест књига:
''ВОЈВОДА ПАВЛЕ ЂУРИШИЋ'' , Подгорица, 2003.,
''ВЕЛИКА НАРОДНА СКУПШТИНА СРПСКОГ НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ'' Подгорица 1918.'', Беране, 2006.,
''РАЗВОЈ ПРОСВЈЕТЕ И ШКОЛСТВА У ДОЊИМ ВАСОЈЕВИЋИМА (са посебним освртом на основне школе у Доњој Ржаници, Калудри, Загорју, Ровцима и Ријеци Марсенића)' ' , Беране, 2008.,
''МИЛО КЕЊИЋ СА СВОЈИМ БАТАЉОНОМ У БОРБИ ЗА СЛОБОДУ И УЈЕДИЊЕЊЕ СРПСКОГА НАРОДА'' , Беране, 2010.
''ПРЕЦИ И ПОТОМЦИ'' , Беране, 2014.
''СРПСКИ НАРОД У ЦРНОЈ ГОРИ КРОЗ ВЈЕКОВЕ'' , Беране 2016. ,
''ВАСОЈЕВИЋИ У БОРБИ ЗА СРПСКО И ЈУГОСЛОВЕНСКО УЈЕДИЊЕЊЕ ОД 1914. ДО 1918. ГОДИНЕ'' Беране 2018.
''РУСИЈА И ЦРНА ГОРА КРОЗ ВЈЕКОВЕ'' , Беране-Никшић, 2018.,
''(НЕ)ЗАБОРАВЉЕНИ БОЈЕВИ И БИТКЕ ВАСОЈЕВИЋА ЗА СЛОБОДУ СРПСТВА И ЦРНЕ ГОРЕ"(од 1690. до 1941.) , Беране, 2020.,
''ИСТОРИЈСКЕ ИСТИНЕ И ФАЛСИФИКАТИ О СРПСКОМ ПОСТОЈАЊУ У ЦРНОЈ ГОРИ" Беране-Никшић, 2020.
’’ВАСОЈЕВИЋКЕ БРИГАДЕ У БАЛКАНСКИМ И ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ 1912-1918.’’,Беране,2021.
''СВЕТОСАВЉЕ У ЦРНОЈ ГОРИ И ВАСОЈЕВИЋИМА'',Беране,2022.
Бавећи се проуочавањем историје српскога народа учествовао је на многим научним скуповима и округлим столовима у Црној Гори, Републици Српској и Србији. Објавио је значајан број текстова, чланака и прилога у многим листовима и часописима у земљи и иностранству, у којима се бори против фалсификовања историје српскога народа. Добитник је многих домаћих награда, повеља, плакета, захвалница, ордења и признања међу којима: награде’’21’’ јул општине Беране за 2013. годину (које је добило Удружење ратних добровољаца 1912- 1918, њихових потомака и поштовалаца Регионални одбор Беране чији је Горан Киковић тада био предсједник), награде за публистички рад и истраживање из историје Српског народа са територије Васојевића (која носи назив ‘’Радомир П. Губеринић’’, за 2015. годину), одликовање Златни орден првог степена ‘’Драгољуб Дража Михаиловић’’ за несумњиве заслуге и допринос у одбрани Српства и Равногорства, као израз за рад, верност и постигнуте резултате и бројних других, плакета и захвалница, међу којима ‘’Велике повеље’’ Удружења српских књижевника и пјесника Срба у Црној Гори и расејању ‘’Горска Вила’’ са сједиштем у Подгорици, ‘’Велике српске повеље’’ које му је додијелило Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Регионални одбор Беране, поводом 100. годишњице Мојковачке битке и двадесетогодишњице обнове рада Удружења 18. фебруара 2016. Добитник је ‘’Косметске звезде’’ за изузетне заслуге за новинарство у 2018. години које му је додијелило Друштво полицијских ратника Републике Србије 26.маја 2018. у граду Сталаћу. Од 27. јуна 2018. године је почасни грађанин општине Ћићевац у Србији. Од 22. aвгуста 2018. године проглашен је од предсједника Општине Нова Црња Пере Миланкова за почасног грађанина те општине у Војводини-Србија. На Видовдан 2018. године Удружење Српских књижевника у отаџбини и расејању са сједиштем у Андријевици додијелило је на традиционалним Видовданским свечаностима у Беранама историчару Горану Киковићу, награду коју је ове године установило под називом ‘’Лазарево слово’’, за истраживање из области Васојевића, борби на очувању српског језика и ћирилице као и за публицистичко-новинарски рад на афирмацији српске културно-историјске баштине у Црној Гори у протеклих петнаест година. Дана 22. октобра 2019. године на предлог Сретена Јовановића, помоћника градоначелника града Краљева, који је и добитник овог високог признања и Културно-историјског центра ‘’Српска круна’’ из Крагујевца, који се бави очувањем националне културе Срба и промоцијом српског стваралаштва, доделиo је звање Српског витеза Првог реда историчару Горану С. Киковићу, потпредсједнику СО Беране. Ово високо признање које су између осталих добили предсједник Русије Владимир Путин, српски патријарх Иринеј, установио је краљ Србије Петар I Карађорђевић 1909. године. Сходно правилима о додјели, појединац, српски витез, може бити одликован само једном у животу. Плакета српског витеза се, иначе, додјељује ‘’за част, достојанство, витештво, славу и вечност имена српског’’. Изузетност овог признања ‘’Српске круне’’ и краљевске породице Карађорђевић најбоље дефинишу ријечи записане на повељи ‘’прецима поштовање -потомцима на знање’’. Први је добитник Повеље Савеза Срба из Црне Горе,која му је додијељена у Београду 14.марта 2020. На Видовдан 2020.године додијељена му је медаља ‘’Вук Стефановић Караџић’’,за допринос очувању ћириличног писма и српског језика,које му је уручило друштво Црногорско- руског пријатељства ‘’Петар Први’’ из Подгорице. Добитник је „Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије за 2020. годину, које се додјељује за дугогодишњи допринос развијању културних дјелатности – за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе народа и народности Републике Србије. Ово признање се додјељује од 1976. године. О добитницима су одлучивали Милован Витезовић, предсједник жирија, Живорад Ајдачић, генерални секретар, и проф. др Зоран Аврамовић. Добитник је руских грамата, ордења и медаља и то: - 2016. године Козачко-руског одликовања Светог Ђорђа, за изузетне заслуге за козаштво којег му је уручио козачки атаман из Москве Виктор Заплатин; - 2018. године руске грамате од Савеза писаца Русије за истину о рускосрпским односима; - 25. јануара 2018. престижно признање од Савеза писаца Русије ‘’Златну медаљу А.С. Пушкина за вјерност слову и дјелу’’, које су у Црној Гори поред њега добили Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије и новинар и књижевник Бранислав Оташевић; - рускoг државног Орденa за заслуге III степена ДОСААФ-а Русије,који му је уручен 9.децембра 2020. године, а којег му је додијелила Општеруска друштвено – државна организација – добровољна заједница за помоћ војсци авијацији и флоти Русије- ДОСААФ, организација на чијем се челу савјета налази министар одбране Руске Федерације Сергеј Шојгу са најближим сарадницима. Ово признање додијељено је најзаслужнијим појединцима за подизање споменика маршалу Жукову у Беранама 9. децембра 2020.) У 2021. години добитник је ‘’Медаље са ликом Петра Другог Петровића Његоша за реч и дело’’ које му је 27. јуна уручено у граду Сталаћу у Србији од Чувара Мојсињске Свете Горе. Друштво Црногорско-руског пријатељаства Петар Први из Подгорице додијелило му је на Видовдан 2021. године у Беранама Плакету са медаљом Светог Петра Цетињског за очување и унапређивање вјековних односа црногорског, српског и руског народа; Удружење српских књижевника у отаџбини и расијању – Андријевица додијелило му је Видовданску повељу за афирмацију српских културно-историјских вриједности на српским етничким просторима (Црној Гори, Републици Српској и Србији). Дана 23. јануара 2022. Удружење новинара Црне Горе му је додијелило награду за репортажу године поводом јубилеја 150 година новинарства у Црној Гори 1871-2021 год. Дана 10. марта 2022. уручен ми је орден борца од СУБНОР-а. У знак признања и захвалности за допринос заједничкој побједи над фашизмом, за афирмацију трајних вредности НОРА-а, слободарских и антифашистичких вредности, за зближавање и пријатељство међу људина, народима и државама. Дана 10. марта 2022. Удружење Васојевића у Крагујевцу уручило му је повељу за допринос у одбрани Српских светиња у Црној Гори и за очување Српског језика његовање ћириличног писма и борбу за историјску истину о вјековном трајању Васојевића и Срба у Црној Гори, Србији и Републици Српској. Дана 12. марта 2022. у Београду му је уручена велика Србска повеља од Србског културног центра ‘’Ћирилица’’ за допринос у одбрани Српских светиња у Црној Гори и за очување Српског језика његовање ћириличног писма и борбу за историјску истину о вјековном трајању Срба у Црној Гори. Дана 12. марта 2022. Удружење Краљевина Србија додијелило му је захвалницу.
Jедан је од оснивача Српског културног центра ‘’Жупан Првослав’’- Беране, члан УО од оснивања, од октобра 2003. до септембра 2005. Био је потпредсједник, а од 2005. до 2010. и вршилац дужности предсједника СКЦ-а. Био је предсједник и оснивач Српског историјско-културног друштва ‘’Никола Васојевић’’ - Беране од оснивања 2008. до 2014., од 20. октобра 2019. године поново је предсједник овог друштва. Од оснивања јуна 2012. године је главни и одговорни уредник часописа за књижевност, историју и културу ‘’Глас Холмије’’, који излази на српском језику и ћирилици у Беранама, члан је Издавачког савјета часописа ‘’Српско слово’’ из Београда, био је члан редакције часописа за обнову српске културе и традиције ‘’Србобран’’-Беране, члан је Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању - Београд, Југословенске књижевне заједнице, Удружења српских књижевника и пјесника Срба у Црној Гори и расејању ‘’Горска Вила’’ са сједиштем у Подгорици. Био је предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Регионални одбор Беране од 21.12.2001. до 28.06.2014. Сада је почасни предсједник Удружења. Члан је Удружења новинара Црне Горе. Од 2. септембра 2017. године обавља функцију предсједника савеза удружења Српске Народне Одбране Васојевића и Лимске долине. Дана 25.јануара 2023. године изабран је за предсједника Управног одбора на Првој скупштини Српског културног клуба у Бранама. Организатор је многих културних догађаја и традиционалних манифестација као што су: ‘’Савинданске свечаности’’, ‘’Видовданске свечаности’’,’’Чакорски меморијал Бранка Радева Ђукић’’, ‘’Дани сјећања на српске јунаке и добровољце’’ и многе друге које обиљежавају славну прошлост наших предака и афирмишу српску културну баштину на простору Васојевића. Још од средњошколских дана бави се политиком. Почео је 1991.године у Народној Странци Црне Горе, гдје је обављао дужност предсједника клуба младих НС Беране ‘’ВладикаДанило’’, један је од оснивача Српске народне странке (СНС), у којој је обављао разне дужности - од члана ОО Беране до потпредсједника ОО, члана ГО у више сазива. Уједињењем СНС и НСС у Нову Српску Демократију обављао је у два мандата дужност предсједника ИО ОО НСД, члана ГО, сада је на дужности потпредсједника ОО НСД Беране и члан ГО НСД. Од септембра 2006. године је одборник у СО Беране и био је шеф одборничких клубова Српске листе (2006-2010) и Нове Српске Демократије (2010-2014), док је професионално обављао дужност предсједника Скупштине општине Беране у мандату (2014-2018) од 24. марта 2014. до 12. априла 2018. године. Од 23. априла 2018. До 12.августа 2021. волонтерски је обављао дужност потпредсједника Скупштине општине Беране. Био је управник (руководилац) Спомен куће ‘’Војвода Гавро Вуковић’’ у Беранама.
Сада је на функцији директора ЈУ Дома ученика и студената у Беранама.
Ожењен је са Иваном, дјевојачко Јововић, дипломираном правницом и имају два сина:
Николу и Илију. Живе у Беранама.
„Златна значка“ за историчара Горана Киковића! |
|
![]() |
Историчар, аутор девет књига из области историје Горан Киковић , главни и одговорни уредник часописа “Глас Холмије“, добитник је „Златне значке” Културно-просветне заједнице Србије за 2020. годину, које се додјељује за дугогодишњи допринос развијању културних дјелатности – за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе народа и народности Републике Србије. Ово угледно признање додјељује Културно – просветна заједница Србије и Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, а под покровитељством Министарства културе и информисања Владе Републике Србије. |
Горану Киковићу признање за чување истине о Србима |
|
Историчару Горану Киковићу је 1. октобра 2020 у Народном позоришту у Београду уручено признање Златна значка, коју истакнутим ствараоцима, новинарима и радницима у култури додељује Културно-просвјетна заједница Србије у сарадњи са Министарством спољних послова |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
КИКОВИЋУ ОД БЕРАНА |
ГОРАНУ КИКОВИЋУ (Честитка за избор Предсједника Скупштине Берана) |
ГОРАН КИКОВИЋ И на сану и на јави Киковић је Србин прави, Српски збори ћирилицом пише А за Српство и живи и дише Све то ради од велике воље Српском роду да би било боље, Све би дао са ове планете Само да се Срби опамете Да се трсе од прогоновића Насљедника Вука Бранковића, Ради џака некаквијех трица Издали су и оца и стрица. Историју познаје највише Зато ствари историјске пише, Поштени се са Гораном зоре А одроди нека љубоморе Јер када се роди гад од гада Од њега се немож добру нада'. Ал' је било и тежијех дана Да нестане Срба са Балкана И у томе нијесу успјели Неће ни сад тако Господ жели. Православци треба да се сложе, Уједине и да се умноже, Да се спасе од бијеле куге Држимо се Руса нема друге. Киковићу Бог нека те чува Јер сви змамо откуд вјетар дува Из „Сјеверца“ сви смо ми уз тебе Желимо ти срећу као себе. Нек је срећна Слава свима Славимо је вјековима. Аутор: Милован-Мишо Кубуровић |
ОГЛЕДАЛО |
|
СРПСКО СТАНОВИШТЕ |
|
8 ВРАТА |
|
ОКРУГЛИ СТО |
|
НЕСКРИВЕНО |
|
Горан Киковић |
|
Режија: Кућа књига Девић, 2019. | |
Горан Киковић |
|
Са којим се проблемима суочавају Срби у Црној Гори |
|
НЕСКРИВЕНО |
|
НЕСКРИВЕНО |
|
Горан Киковић |
|
Дан општине БЕРАНЕ 2013 |
|
Дан општине БЕРАНЕ 2015 | |
Дан општине БЕРАНЕ 2016 |
|
Горан Киковић |
|
ВАСОЈЕВИЋКО ВЕЧЕ - УЈЕДИЊЕЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ- ЈАГОШ ВЕШОВИЋ |
|
ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА ВУКУ СТЕФАНОВИЋУ КАРАЏИЋУ НА ЛОПАТАМА |
|
МУЗИЧКО-ПЕСНИЧКА ПРОСЛАВА ПОВЕЉА БИСЕРИ - ГЛАС ХОЛМИЈЕ УТЕКС |
|
СРПСКА РТВ |
|
Вијести |
|
РТЦГ |
|
Павле Ђуришић |
|
Дневник ГЛАС ЈАВНОСТИ |
|
Глас јавности ИНФО |
|
СРПСКА РТВ |
|
БИЋЕ ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ БЕСПЛАТНО |
|
Слава општине Чукарица - саговорници |
|
Промоција часописа ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' |
|
Видео снимак ПРЕУЗИМАЊЕ |
|
Специјал: |
|
Отварање излoжбе дoкумeнaтa |
|
Српски национални савјет |
|
ИН4С УЖИВО: |
|
Људи говоре |
|
Народна библиотека "РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ" Рача |
|
Књиге о Васојевићима представљене на Београдском сајму |

Глас Холмије, број 42. пред читаоцимa Бранислав Оташевић: Предсједник издавачког савјета књижевник Бранислав Оташевић , нам је поводом изласка из штампе новог броја казао да ”Глас Холмије”,наставља борбу на овом простору области Васојевића и преко оваквог часописа за књижевност,културу и историју. Захвалио се овом приликом у име издавачког савјета свима који су финансијски помогли излазак овог броја, као и главном и одговорном уреднику Горану Киковићу, који је за штампу припремио број који има 132 странице и који доноси мноштво актуелних текства. |

Српски глас „Гласа Холмије“: Часопис за књижевност,историју и културу “Глас Холмије“ на српском језику и ћирилици у Беранама од јуна 2012.године добио је велики број признања. О њима говори Горан Киковић, главни уредник часописа. |

Изашао нови (44) број „Гласа Холмије“: |
|
![]() |
Из штампе је изашло ново, четрдесет четврто издање часописа за књижевност, историју и културу „Глас Холмије“, који излази на српском језику и ћириличном писму од јуна 2012. године, чији оснивач и издавач је Српско историјско-културно друштво „Никола Васојевић“, Беране. |

ПОСЈЕТА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' УЛОТИНИ |
Послије посјете новом руководству општине Андријевица, предсједнику Жељку Ћулафићу и потпредсједнику Веселину Ракетићу, делегација Српске народне одбране и часописа ''Глас Холмије'' у саставу: Бранислав Оташевић, предсједник издавачког савјета ''Гласа Холмије'' и секретар СНО, Горан Киковић, главни и одговорни уредник ''Гласа Холмије'' и предсједник СНО, Давид Лалић, члан издавачког савјета ''Гласа Холмије'' и потпредсједник СНО и Леко Петровић, члан предсједништва СНО, посјетила је Улотину и етно село ''Кољено'', чији је власник Баћко Влаховић. |

„Глас Холмије“, лани изашла четири броја у 2000 примјерака: |
|
„Глас Холмије“ лани је штампан у 2000 примјерака, односно изашла су четири броја. О овом часопису разговарамо са историчарем Гораном Киковићем, главним и одговорним уредником часописа “Глас Хопмије“ из Берана, који излази на српском језику и ћириличном писму од јуна 2012. године, чији оснивач и издавач Српско историјско-културно друштво „Никола Васојевић“, Беране. |

Из штампе изашао 46. број Гласа Холмије |
|
Према ријечима главног и одговорног уредника Горана Киковића из штампе је изашао нови број часописа за књижевност,историју и културу ”Глас Холмије”, који излази на српском језику и ћириличном писму у Беранама од Видовдана 2012.године. |

Издавачки савјет „Гласа Холмије“: |
|
У Беранама су се састали чланови Издавачког савјета „Гласа Холмије“, који су исказали подршку главном и одговорном уреднику Горану Киковићу и његовом тиму на изласку 46. мартовског броја часописа. Није скривано одушевљење да је часопис популаран не само у Беранама и Андријевици већ и у другим српским крајевима и срединама. |

Читаоци о „Гласу Холмије“: Вјерни чувар СРПСТВА! |
|
Из штампе је изашао нови 46.број часописа за књижевност,историју и културу “Глас Холмије“,који излази на српском језику и ћириличном писму у Беранама од Видовдана 2012.године. Већ девет година главни и одговорни уредник је професор Горан Киковић.Изадавач овог часописа је Српско историјско културно друштво “Никола Васојевић“ из Берана. О часопису читаоци имају само ријечи хвале. |

Из штампе изашао 49 број часописа “Глас Холмије” |
|
Пред читаоцима је нови 49. број „Глас Холмије“ часописа за књижевност, историју и културу, који издаје Српско историјско – културно друштво „Никола Васојевић“ из Берана. |

Интервју, Зоран Малешић: |
|
Разговор с поводом са Зораном Малешићем, предсједником Милешевског културног клуба “Свети Сава“ из Пријепоља,који се радо одазвао да говори за часопис “Глас Холмије“ из Берана и да нам нешто више каже о активностима Милешевског културног клуба“Свети Сава“, из Пријепоља и ревије “Савиндан“,чији су издавачи. Повод нашег разговора је три деценије Милешевског културног клуба„Свети Сава“ из Пријепоља и јубилеја који је прослављен ове године. |

ИЗ ШТАМПЕ ЈЕ ИЗАШАО НОВИ 53 БРОЈ "ГЛАСА ХОЛМИЈЕ" |
|
|
Горан Киковић, историчар, главни и одговорни уредник часописа “Глас Холмије“ о часопису каже: „Да смо озбиљан часопис потврдило је Удружење новинара Црне Горе, које нам је 23. јануара 2022. године уручило годишњу награду за репортажу. За деценију колико постојимо урадили смо доста на афирмацији српске културе, историје, књижевности… Много смо урадили да се из „нафталина“ извуку заборављене личности и догађаји и поносни смо на наш рад који, видимо, није био узалудан. |

У Дому културе „Војвода Степа“: |
|
У Дому културе Војвода Степа било је представљање часописа „Глас Холмије“ број 53 и књиге и промоција књиге историчара Горана Киковића ,“Васојевићке бригаде у балканским и Првом свјетском рату. 1912-1918. |

Београд: Признања поводом деценије „Гласа Холмије“! |
|
Српско културно-историјско друштво “Никола Васојевић“-Беране донијело је одлуку да поводом десетогодишњице од изласка првог броја часописа “Ѓлас Холмије“ уручи ово признање прегаоцима,сарадницима и дјелатницима часописа. |

Београд: Представљена „Холмија“ и књиге Горана Киковића! |
|
У Београду је представљен часопис „Глас Холмије“, број 53 и књиге историчара Горана Киковића ,“Васојевићке бригаде у балканским и Првом свјетском рату. 1912-1918.“ Учествовали су : Горан Киковић, аутор књиге и главни и одговорни уредник Глас Холмије, Бранислав Оташевић, рецензент књиге и предсједник Издавачког савјета часописа Глас Холмије,др Лука Кастратовић, генерал, члан издавачког савјета часописа “Глас Холмије“ из Београда и предсједник Удружења Васојевића. Милосава Мијовић, пјесникиња из Београда, Давид Лалић, рецензент књиге и члан издавачког савјета часописа Глас Холмије, народни гуслар Жељко Чуровић, гуслар Боривоје Делетић, Милорад Ђошић, домаћин и водитељ програма. |


ГОРАН С. КИКОВИЋ: ВАСОЈЕВИЋИ У БОРБИ ЗА СРПСКО И ЈУГОСЛОВЕНСКО УЈЕДИЊЕЊЕ ОД 1914. ДО 1918. ГОДИНЕ Издавачи су :
|

Дeвета књига историчара Горана Киковића пред читаоцима ЗА СЛОБОДУ СРПСТВА И ЦРНЕ ГОРЕ (ОД 1690. ДО 1941.) Издавачи су : Српско историјско-културно друштво ,,Никола Васојевић“ Беране Удружење ратних добровољаца 1912-1918.,њихових потомака и поштовалаца Беране Удружење Српских књижевника у отаџбини и расејању -Андријевица Рецезенти су: Академик проф. др Јован Бабовић, Доцент др Дејан Антић, историчар, Бранислав Оташевић, књижевник, Зоран Вулевић, публициста и преводилац, Давид Лалић, пјесник и публициста |

Историчар Горан Киковић објавио девету књигу |
|
Девета књига историчара Горана Киковића “(Не)заборављени бојеви и битке Васојевића за слободу Српства и Црне Горе (од 1690. до 1941.)“ у издању Српско историјско-културног друштва Никола Васојевић Беране, Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране, Удружења Српских књижевника у отаџбини и расејању – Андријевица, недавно је изашла из штампе. |

Нова књига Горана Киковића: |
|
У издању Института за српску културу из Никшића и Српског историјског-културног друштва ,,Никола Васојевић“ Беране, чији су рецезенти:Бранислав Оташевић, Доцент др Дејан Антић, Зоран Вулевић и Давид Лалић, изашла је књига Горана Киковића „ИСТОРИЈСКЕ ИСТИНЕ И ФАЛСИФИКАТИ О СРПСКОМ ПОСТОЈАЊУ У ЦРНОЈ ГОРИ“. |

У Беранама: Представљена нова књига Горана Киковића! |
|
У организацији Српског историјско културно друштво“Никола Васојевић“- Беране, Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању Андријевица, Удружења добровољаца ратова до 1918. њихових потомака и поштовалаца Беране објележена су два датума 103.године од уједињења и стварања краљевине СХС и велики јубилеј 25.година од обнове рада Удружења ратних добровољаца Беране.
|

„Светосавље у Црној Гори и Васојевићима“ Горана Киковића! |
|
Из штампе је изашла дванаеста књига историчара Горана Киковића „Светосавље у Црној Гори и Васојевићима“. У њој су објављени текстови,чланци,расправе,интервјуи, репортаже…који су објављени у часопису“Глас Холмије“.У књизи је објављена борба за вјеру православну и током 2019. и 2020.године.Рецензенти књиге су Зоран Вулевић и Дамјан Ћулфић,док су издавачи Српско историјско културно друштво Никола Васојевић Беране, Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању Андријевица и Удружење добровољаца ратова до 1918.њихових потомака и поштовалаца Берана. |


Сјећање на српског историчара из Васојевића ЧЕТРНАЕСТ ЈЕ ГОДИНА ОД СМРТИ НАШЕГ ПРВОГ ПРЕДСЈЕДНИКА УДРУЖЕЊА РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912-1918., ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА У БЕРАНАМА |

МИ СМО ПРИНЦИПОВИ, ПРИНЦИП ЈЕ НАШ! Ево прође сто година од када смо имали Принципа и још толико од када смо из принципа изгинули због Принципа. |


Улотина памти ријечи краља Николе: |
|
За Улотину је црногорски суверен краљ Никола казао да је то најљепше село у Црној Гори. Да је краљ Никола Петровић био управу и ми смо се увјерили тога лијепога 21.октобра 2020.када смо посјетили овај прелијепи крајолик између Лима и Зелетина. |

Градишница, село одмор за душу! |
|
На дан Свете Петке, 27. октобра 2020., на позив Радоја Бакића, екипа часописа “Гласа Холмије“ у саставу: Горан Киковић, главни и одговорни уредник, Давид Лалић, пјесник, члан изадавачког савјета и пјесник Радован Обрадовић, пуковник у пензији, и сарадник нашег часописа са дотрајалом “Заставом“ кренусмо на пут према Градишници. |

Репортажа о Васојевићима: Лубнице! |
|
Село Лубнице са изгледом алувијалне равни, настало је од планинског наноса три ријечна водотока (Јеловице, Суводола и Гуњаре) које одатле као један настављају према Лиму под новим именом – Бистрица. О имену села круже двије верзије. Једну су заступали поп Богдан Лалевић и Иван Протић, “да су Лубнице, као планинско насеље у шумовитом крају, добиле име што су ти давнашњи становници гулили (дṕли) лŷб (кору) са смрче и са њом покривали куће, станове и помоћне зграде. Отуда, кажу, од ријечи лŷб село је добило име Лубнице, што значи: куће у селу подигнуте од дрвене грађе и покривене лубом“ . И Вук Караџић је записао да се кућа покривена лубом зове “лубњача“ |

Загорје беранска Калифорнија: |
|
О Загорју до сада није написана цјеловита студија, али су о овом селу писали многи аутори. Један од скромних прилога о Загорју написао је историчар Горан Киковић у књизи “Развој просвјете и школства у Доњим Васојевићима – са посебним освртом на основне школе у Доњој Ржаници, Калудри, Загорју, Ровцима и Ријеци Марсенића“. Он о Загорју и настанку села цитира истраживаче Богдана Лалевића и Ивана Протића који у својој књизи о Васојевићима у Турској из 1903. пишу: ,,Одмах до Ржанице, на сјеверно-источној страни, а из-међу Крчева и Рашћа с једне, и Буковца и Главице с друге стране налази се село Загорје. Земљиште на коме је село, стешњено поменутим брдима, које су обрасла гором, откуда је, како се вели, име селу, те није равно него је облого. Село се протеже у дужине (и. – з.) за 20, а у ширину (с. – ј.) око 10 минута. |

Љепоте Полимља – Ивање! |
|
‘‘Село Ивање je у долини Ивањске реке, измећу Крша који падају са Коритске висоравни, Градине и Кулинске косе. Доње стране које се спуштају благо у малу речну раван, плодне су и заклоњене од ветрова, па су према томе повољне за земљорадњу и воћарство. Међутим, горњи делови страна, изнад којих су шуме и утрине имају предност за сточарство. Извори избијају готово свуда, а речна вода покреће воденице поточаре, особито у јесен и пролеће. Све ово је било од утицаја да се овде рано развије знатно сеоско насеље“. |

Даспиће село код Берана је |
|
Дапсиће последњих година многи зову ”Српска Спарта”, јер се тако у вријеме Петровића и Црна Гора звала. И црква у Дапсићу је добила име по првом српском просветитељу Светом Сави. |


Др. РАДОСЛАВ ЈАГОШ ВЕШОВИЋ рођен је 1891. у Колашину. Дјетињство је провео у подбјеласичком селу Буковој Пољани. Основну школу завршио је у селу Баре Краљске, године 1903., у Солуну је уписао први разред гимназије, а затим прелази у Српску скопску гимназију, гдје је завршио пети разред. Матурирао је на Учитељско-богословској школи у Призрену...... |

ТОМА БОШКОВ ЈОКСИМОВИЋ је био познати национални и просвјетни радник, народни трибун, војник и ратник, интернирац и ујединитељ, један од знаменитих васојевићких првака са почетка двадесетог вијека |

МИЛИЋ ВУКАШИНА ДАБЕТИЋ Истакнути, национални и просвјетни радник из плејаде најстаријих беранских просветитеља, дугогодишњи и један међу првим учитељима основне школе код манастира Ђурђеви Ступови, представник Срба у Сјеничкој и делегат Сретењске скупштине у Скопљу.... |

БОЖИДАР ТОМОВИЋ Послије пробоја Солунског фронта и побједоносног повратка српске војске у домовину, васојевићка интелигенција листом се ставила на страну оних снага које су биле за престанак самосталне црногорске државе и за присаједињење Црне Горе Србији и новој држави сједињених југословенских народа.... |

Новица Поповић На крвавој турско-арнаутској граници Велика и Шекулар су били стално борбено поприште. Новица није био само учитељ, већ борац и четовођа. Више се налазио с пушком у руци на ратишту но са букваром и кредом у учионици. |

ЈАНКО СПАСОЈЕВИЋ Ујединитељ, један од главних иницијатора оснивања Велике народне скупштине српског народа Црне Горе новембра 1918; наставник, политичар, адвокат, народни посланик, ујединитељ, члан државног савјета; сенатор, теоретичар, публициста и новинар. Рођен је 1871. у Анџелатима код Андријевице. |

МИЛОСАВ РАИЧЕВИЋ Истакнути национални радник из Васојевића, министар у влади Књажевине Црне Горе и министар без портфеља у Влади Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, први дипломирани правник из Трепче код Андријевице, заточеник зв. Бомбашке-Васојевићке афере, комита из времена аустро-угарске окупације, ујединитељ и представник беранског округа у Великој подгоричкој скупштини српског народа Црне Горе у Подгорици 1918. године; народни посланик у два мандата, досљедни политичар и радикал, државни чиновник и адвокат. |

МИЛАН МАКСИМА ПОПОВИЋ Рођен је 25. маја 1878. године у селу Лушцу код Берана, у породици гласовитог јунака и свештеника Максима, попа Лушца Поповића. Основну школу похађао је код манастира Ђурђеви Ступови, Богословско-учитељску школу, двадесет прво коло 1897/98. године завршио у Призрену са одличним успјехом, након чега је 1. септембра 1898. постављен за учитеља, а одмах након тога и управитеља Основне школе у Беранама на којој дужности је радио све до пензионисања. |

Прокопије - Панто Вековић |
|
Родио се у селу Буче код Берана 1869. године као најстарије дијете свештеника и племенског капетана Уроша Вековића (Пајковића) и мајке Толе, рођене Бојовић, у породици која је у то вријеме, заједно са породицом Нова Недића, дала највећи број интелектуалаца у беранској нахији. Основну школу учио је код манастира Ђурђеви Ступови, нижу гимназију завршио у Скопљу, након чега је уписао Богословску-учитељску школу у Призрену. |


Киковић: “Ни комунизам није угушио Српство у Црној Гори, па неће моћи ни последњи неокомунистички диктатор Мило Ђукановић“ ЗА ПОРТАЛ СРПСКА ИСТОРИЈА ГОВОРИ СРПСКИ ИСТОРИЧАР У ЦРНОЈ ГОРИ ГОРАН КИКОВИЋ, ПОТПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ БЕРАНЕ И ПРЕДСЕДНИК САВЕЗА СРПСКИХ УДРУЖЊА СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА ВАСОЈЕВИЋА И ЛИМСКЕ ДОЛИНЕ |

"ЦРНА ГОРА ЈЕ ОСТАЛА ЗЕМЉА ЊЕГОША И МИЉАНА ВУКОВА" Екипа новинара портала СрбијаДанас, боравила је у Беранама, где је разговарала са потпредседником СО и председником Српске народне одбране, Гораном Киковићем.
|

Историчар Горан Киковић први који је добио повељу Савез Срба из Црне Горе,који је основан маја 2019.године у Београду чији је предсједник Жељко Чуровић додијелио је 14.марта 2020.године Горану Киковићу повељу у којој пише:
|

Српска народна одбрана Васојевића: Васкрсна честитка Горана Киковића, |

„За крст часни и слободу златну“: Како потомци старог српског рода бране православље у Црној Гори |

Горан Киковић: Одборничко питање У складу са чланом 65 Пословника Скупштине општине Беране, („Службени лист ЦГ-Општински прописи“, бр.—-/19), постављам следеће одборничко питање, предсједнику Општине Драгославу Шћекићу: |

![]() Поштовани грађани Црне Горе, |

Седам година рада СНО Васојевића: |
|
![]() |
„Савез удружења Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине“ одржао је годишњу скупштину у Беранама поводом седам година од оснивања. На скупштини је усвојен Извјештај о раду СНО у протеклом периоду, извршен избор потпредсједника Мила Јола Цикића Шљакића и два члана предсједништва СНО, професори Благоје Шарић и Милан Мане Цимбаљевић. |

Интервју са КИКОВИЋЕМ: НАГРАДУ КПЗС “ЗЛАТНА ЗНАЧКА“ САМ ДОБИО У БОРБИ ЗА ИСТИНУ О СРПСКОМ НАРОДУ У ЦРНОЈ ГОРИ |
|
ЗА ПОРТАЛ ''СРПСКУ ИСТОРИЈУ'' ГОВОРИ ИСТОРИЧАР ГОРАН КИКОВИЋ ПОВОД ЈЕ НАГРАДА ''ЗЛАТНА ЗНАЧКА'' КУЛТУРНО ПРОСВЕТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈЕ КОЈА ЋЕ МУ БИТИ УРУЧЕНА ПРВОГ ОКТОБРА 2020.ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ |

Побратимили се Савез Срба из Црне Горе и СНО Васојевића: |
|
У Београду јуче је потписана повеља о пријатељству и братској сарадњи између Савеза Срба из Црне Горе са сједиштем у Београду и Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине са сједиштем у Беранама. Повељу су потписали предсједници поменутих организација Жељко Чуровић и Горан Киковић. |

СНО Васојевића предлаже: |
|
-Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине тражи од министарке просвјете, науке, културе и спорта др Весне Братић да то министарство донесе одлуку да Свети Сава поново буде школска слава.Обраћамо се јавно у мистарки Братић да поврати прославу Светог Саве у школе у Црној Гори-поручено је из Српске народне одбране Васојевића. |

СНО Васојевића изабрала ново руководство: |
|
У Мурини је потврђен избор новог четворогодишњег мандата руководству Савеза српских уружења области Васојевића и Лимске долине, под називом Српска народна одбрана. Ту организацију сачињавају већ четири године Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању Андријевица, Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Беране и Српско историјско-културног друштва “Никола Васојевић“ Беране. Након истека мандата од четири године досадашњем руководству, изабрано ново-старо руководство СНО Васојевића и Лимске долине у саставу: предсједник Горан Киковић, потпредсједници Мило Јоле Цикић Шљакић и Давид Лалић, секретар Бранислав Оташевић и чланови савјета-предсједништва су: Миличко Трифуновић, Радован Обрадовић, Леко Петровић,Вулко Шћекић и ЉубишаТрифуновић. |

Дан уочи устоличења владике Методија |
|
Године 1213. "Жупан Првослав, син великога Жупана Тихомира, синовац светога Симеона мироточивог (Стефана Немање) и ктитор места овог" подиже манастир Ђурђеве Ступове, у којем ће 1220. године бити и сахрањен, како стоји у запису над његовим гробом у Ђурђевим Ступовима. |

Kiković i Otašević spoljni saradnici |
|
Istoričar iz Berana, Goran Kiković i književnik Branislav Otašević, imenovani su za spoljne saradnike Balkanskog naučnog centra Ruske akademije prirodnih nauka (BNC- RAPN). Ta odluka je donešena na Skupštini BNC-RAPN, održanoj 22. decembra.
|

Честитка СНО Васојевића: |
|
–Упућујемо честитку епископу Будимљанско-никшићком господину Методију и свим вјерницима Српске православне цркве, поводом предстојећег Празника, дана рођења Господа и Спаса нашег Исуса Христа, поздрављам најрадоснијим хришћанским поздравом: Мир Божји, Христос се роди! |

СНО Васојевића гостовала у Србији: |
|
ОД 10.-13.МАРТА 2022.ОДРЖАНА ТРАДИЦИОНАЛНА МАНИФЕСТАЦИЈА “ПРИЈАТЕЉСКИ И БРАТСКИ СУСРЕТИ КРОЗ МЈЕСТА И ГРАДОВЕ СРБИЈЕ“ КОЈУ СУ ОРГАНИЗОВАЛИ СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА СА ПАРТНЕРИМА ИЗ СРБИЈЕ
|
