Мирко Р. Вукићевић је рођен у Трешњеву 1938. године. Основну школу завршио је у Трепчи и Андријевици, гимназију у Беранама, а Вишу педагошку школу (група разредна настава) у Мостару и Призрену.
Службовање је започео у Босни 1960, године. Радио је у Хотковцима (Гламоч), Подградини (Ливно) и у Малешићима (Грачаница).
Послије Босне годинама рада у основним школама у беранској општини (Јаворова, Црвљевине, Црни Врх), па у школама “Вук Караџић” и “Вукашин Радуновић”, у Беранама. Последњих двадесет година, радио је у Трепчи (Основна школа “Бајо Јојић”, Андријевица). Пензионисан је 2001. године послије четрдесет година просвјетног рада.
Био је ангажован и у раду друштвено-политчких организација, иницијатор је низа акција за рјешавање бројних проблема у области инфраструктуре свога краја.
За свој дугогодишњи допринос заједници примио је низ признања, од који треба истаћи Диплому са плакетом Стрељачког савеза Црне Горе, за изванредан допринос на развоју и унапређењу стрељачког спорта, у Подгорици 1981. године.
Као израз признања за постигнуте резултате од изузетне вриједности у вишегодишњем раду на оставривању циљева и задатака школе примио је, у Беранама 1985. године, Диплому “Вукашин Радуновић”.
За изванредно залагање и резултате у образовању и васпитавању ученика, унапређењу школске наставе и ширењу културе, добитник је Дипломе “Најдражи учитељ”. То велико савезно признање уручено му је у Београду 1999. године.
Као велики заљубљеник у планине свога краја и њихове љепоте, добар дио слободног времена посветио је лову. За изузетну активност на унапређењу ловачког спорта одликован је, у Подгорици 2000. године, Златним орденом Ловачког савеза Црне Горе.
Приче, пјесме, шале, афоризме објављивао је у беранској “Слободи”, новосадским “Ловачким новинама” и подгоричком “Ловцу”. Запажене су му приче: “Ожиљак”, “Јачи од година”, “Јосифово казивање”, “Кајање”, “Поново у срце”, “Код Орлова крша”, “Први балканац”, “С високе чеке” и друге.
Данас, као пензионер, бави се проучавањем историје васојевићког краја и његових братстава.
Живи у Трешњеву срећно у браку са Миленом, која му је подарила кћерку и два сина.
 |
