Томаш Катанић је рођен 1885. године у селу Божиће код Андријевице.
О томе пише: „Парохија Божићка, број 6, Божиће, 29. јанаура 1904. године. Увјерење да је Томаш Катанић, син Вукоте Катанића и Јеле Милошевић, рођен је у Божиће 1. октобра 1885. године крштен и миром светијем помазан 9. новембра 1885. године при храму Светог Архангела Михаила на Књажевцу. При светом крштењу био му је воспријемник Милован Лазаревић из Андријевице”. Да је ово увјерење тачно на основу регистра рођених ове парохије својим потписом и печатом тврди Богдан Вуковић, свештеник.
Основну школу Томаш Катанић је завршио у Андријевици, приправну учитељску школу у Београду, а Велику духовну семинарију завршио је у Житомиру у Украјини. Од 1910. године службовао је као учитељ у Морачи и Жабљаку, а затим у војном суду, интендантури и другим војним дужностима до краја Првог свјетског рата. Године 1916. повлачи се са српском војском преко Албаније. Исте године у Италији умиру му жена и дијете. Послије Првог свјетског рата радио је као полицијски писар. Пензионисан је 1924. године, и од тада је већином живио у Београду, гдје је и умро 22. фебруара 1956. године. Писао је текстове из историје Васојевића, народних обичаја и предања, а највише се бавио сакупљањем епских народних пјесама. Његова богата рукописна заоставштина од 1957. године чува се у Музеју у Беранама. Радове је објављивао у листовима и часописима тога времена а највише је сарађивао у часопису „Трговински гласник”, „Политика”, „Правда”, „Венац”, „Живот и рад”, „Гласник етнографског музеја у Београду”, „Правни зборник”.
О Томашу Катанићу библиографију је сачинио наш познати библиограф и стваралац Добрило Аранитовић и објавио у „Биографском вјеснику”, Цетиње, 2002, број 1-2-3. О Катанићу су писали наши познати етнолози, научници и ствараоци, међу њима издвајамо др Мирка Барјактаревића, Церовић Емилију, Милоша Вулевића, Милоша Остојића и друге. Његове списе користили су, а и данас користе, наши познати историчари како би расвијетлили одређене догађаје не само у Васојевићима него и на простору Црне Горе и Србије. Томаш је један од наших првих историчара-хроничара, а његови списи и објављени радови заслужују да се нађу на окупу јер, прије свега, расвјетљавају многе догађаје из 16. до почетка 19. вијека, указују на значајне личности и јунаке који су се жртовали за слободу свога народа и очување наше духовности и православља.
 |
