Рајко Новичин Чукић је рођен 1940. године у Реснику код Расова (општина Бијело Поље). Осјетивши опасност од непријатеља, породица Чукић је у току рата напустила Бољанину (гдје се npnje кратког времена била населила) и пошла у Рамчину, одакле се прсбацила у Бојишта, а затим у Церово. Око 1946. године, Чукићи су се поново вратили у Бојишта, гдје су живјели двадесетак година. Након тога је Рајко купио имање у Равној Ријеци, те је сада становник овог села.
Чукић је завршио основну школу, Он је још као дјечак заволио гусле и доста се брзо прочуо као добар гуслар. До љета 1987. године је био члан Гусларског друштва „Старац Милија" из Бијелог Поља, а сада је замјеник предсједника новооснованог Гусларскот друштва „Петар Перуновић", чије се сједиште такође налази у Бијелом Пољу. Почетком 1972. постао је члан Удружења сељака писаца и гуслара СРЦГ из Никшића, а 1980. године члан Савеза писаца аматера СР Црне Горе. Код Радио-Титограда је снимио познату народну пјесму Предраг и Ненад, која је више пута емитована. Као члан Гусларског друштва „Старац Милија“, Рајко Чукић је учествовао на једанаестом фестивалу гуслара Јутославије, одржаном мјесеца априла 1987. године у Тиговом Врбасу. (Овај фестивал је био посвећен 200-годишњици рођења Вука Караџића и 600- годишњици оснивања града Врбаса).
Чукић се помало бави и писањем- Он подржава предлог Петра Рудића да муслимани српскохрватског језика као посебан народ, добију етничко име, па их је у пјесми „Златија Османагић“ опјевао као Исаковце, тј. као сународнике босанског исламизираног принца Сигисмунда Исака Томашева Христића.
Рајко Чукић ради у Шумско-индустријском комбинату „Шпиро Дацић“ у Бијелом Пољу.
