Претражи овај блог

Утихнуле струне Божидара-Божа Ђукића






Naslov /HEADINGS/ - centrirano

Најпознатији васојевићки народни гуслар, чије су касете радо слушане и на просторима бивше СФРЈ, али и на другим континентима неочекивано се упокојио 29. сеп. 2010. год. у 58 години живота. Његова најпознатија гусларска пјесма "Погибија Бранке Ђукић" била је прави дискографски хит јер је на тржишту продата у 750. 000 примјерака, што се сматра својеврсним рекордом који за дуго неће бити достигнут. И друге његове гусларске пјесме, као на примјер "Угашена косовска огњишта" и "Зло ти јутро Црна Горо" високо су се такође котирале на тржишту трака и касета на просторима бивше СФРЈ. Изненадна смрт га је прекинула да не заврши започети пројекат о генералу Ратку Младићу и Радовану Караџићу.





Naslov /HEADINGS/ - centrirano

Прије 58 година у Кутима код Андријевице, у прелијепом крајолику испод Комова, родио се Божидар-Божо Ђукић, најпознатији народни гуслар из нашег краја, који је на свим својим наступима, а њих је било безброј на свим меридијанима са поносом истицао да је Васојевић. У овом планинском селу, удаљеном свега 1,5 километар од албанске границе и смјештеном између два брда са источне и западне стране и са мало плодне земље у њиховом подножју, људи су одвајкада у овом кутку живјели у слози и великом међусобном поштовању, па у таквим условима било је потпуно нормално што на њиховим кућама нијесу постављене браве за закључавање јер за тиме није било никакве потребе. Колико је ово село лијепо нашло је своје мјесто и у народној пјесми „Љепши Кути но дукати жути “, али миграциона кретања становништва уколико се наставе овим темпом довешће и ово лијепо мјесто да буде пусто и заборављено од нових генерација које ступају на животну сцену. Али свој душевни мир и услове за своје стваралаштво које је било у видном успону, Божо је нашао једино у својим Кутима, како је често наглашавао у разговору са својим пријатељима и љубитељима гусала. У вријеме Божове ране младости у Кутима, као и у читавом овом крају испод Комова, сем гусала друге музике није било. У његовој породици није било гусларске традиције, па је своју знатижељу да постане гуслар морао да потражи на другој страни. Већ у 12. години Божо је врло често посјећивао свог сусједа Сава Остојића који је знао лијепо гуслати и уз њих казивати епске народне пјесме. Увидјевши да се Божидар живо интересује да савлада гусларску вјештину, Саво је све учинио да га упути у тајне гуслања и у томе је успио. Божо је кришом на дјечјим гуслама стицао нова искуства и попут магнета у себи упијао све упуте старијих гуслара, све док у потпуности није савладао технику ударања прстима по струнама. По доласку у Београд одмах је приступио Гусларском друштву „Вук Караџић гдје је имао идеалне услове да своје гусларско умијеће још више усаврши до максимума. Срећна околност не само за Божидара него и за друге почетнике у овој области било је то што је у редовима друштва постојао доајен гусларства Душан Добричанин под чијом је диригентском палицом школована читава једна генерација врсних гуслара.


О ВАСОЈЕВИЋИМА

„На сјеверу Црне Горе ђе најприје зора cвиhe
Ту је моје родно мјесто, ту је моје Васојевиће
Гдје год пођем по свијету, свуд ме прво мјесто чека
Поносан сам што сам Србин, родила ме Васојевка “

ГУСЛЕ СУ БИЛЕ НЕРАЗДВОЈНИ ДИО ЊЕГОВОГ ЖИВОТА


Naslov /HEADINGS/ - centrirano

По доласку у Београд, поред учења у гуслању, Божидар се окренуо и стицању квалификација да би се лакше домогао радног мјеста и себи обезбиједио сигурну егзистенцију. Уписао је и са успјехом завршио средњу бродарску школу. Та квалификација му је омогућила да се одмах запосли у Бродарском предузећу „Београд тачније у рјечном бродарству. Пуних 12 година Божо је пловио Дунавом, али сваки слободан тренутак користио је да буде у друштву са гуслама, као својим највјернијим пријатељем, како је често говорио. Једно вријеме радио је у фирми „Сигурност “, а потом је прешао у Градско-саобраћајно предузеће, гдје је радио у својству возача аутобуса и у том предузећу остао до пензионисања. - Гусле су једини инструменат - каже Божидар Ђукић у једном интервјуу медијима - које не казују о весељу, него само о патњи, муци, прошлости овог народа. - Уствари, оне су сачувале слободу, братство и слогу и нека тако и наставе. Од самог почетка од како је јавно иступао на гусларској сцени широм бивше СФРЈ, Европе и других континената гдје је све гостовао, Божо је био аутор свих својих пјесама које је уз гусле врло успјешно интерпретирао. -Радим све на основу истинитих догађаја. Пјевао сам о нашим претходним владарима, тражио у својим стиховима само оно што је истина за владаре јер неправедно би било за некога рећи нешто што не заслужује, наглашава Божидар Ђукић у другом интервјуу листу „Гусле и гуслари" Иако је на свим концертима гдје је наступао био испраћен бурним аплаузима, али и овацијама, Божидар Ђукић је као народни гуслар увијек обрађивао савремене теме, узимајући у првом реду само оно што је нашем народу било у срцу и души. У таквим околностима настала је и пјесме „Зло ти јутро Црна Горо “која је дубоко прожета патриотизмом и жељом да се очува српство које се нашло у најтежем положају можда и у својој историји. Божа је то дубоко бољело и у стиховима ове пјесме нашао је одушка свом великом болу, који га је дуго тиштао. - Није било лако дати наслов овој пјесми, наглашава Божидар Ђукић. - Али стварност је налагала мени, као аутору да баш тако поступим, јер Црна Гора у својој дугој историји никада није имала више шпијуна и полицајаца, него у ово садашње вријеме. У томе је постигла свјетски рекорд! Међутим, актуелни црногорски режим обрушио се свим средствима на њеног аутора. У Радио Никшићу ова пјесма скинута је са репертоара и стављен чврсти ембарго на њено даље емитовање, али сличне инструкције посредством државне безбједности добиле су и друге редакције у Црној Гори. - У овој пјесми је речена само гола истина од које не одступам никада у свом стваралаштву, - додаје Божидар. - Пријетили су ми да ће ме убити, масакрирати, ликвидирати све моје живе, а ја читаво вријеме мирно живио, водио нормалан живот, знајући да сам уз струне гусала рекао само истину и оно што овај наш напаћени народ мисли. Уз све ово желим додати и сљедеће: да се никога бојао нијесам и свим гласно и јасно поручио да нећу скренути са свог пута правде и истине. Вјерујући да је најгоре за српски народ ипак прошло, Божо се латио пера и написао другу пјесму „Добро јутро Црна Гора “. Али стање се ни за јоту није поправило него чак и погоршало захваљујући америчким полтронима и ништа људима, а чак би се могло рећи да је мрак много гушћи него што је до сада био. - Ми православци без патриотизма и мита о српству не можемо, а дај боже да брзо дође дан када ће се једном српски народ окренути сам себи, свом постојању и тражењу излаза из нове колонизације која је на помолу. Можда и горе него оне под Турцима, закључује Божидар у свом јадању једном новинару. Дубоко осјећајући све патње српског народа, Божидар Ђукић је у своју наредну пјесму под насловом „Бог вас клео погани изроди “ посветио свом роду, али и његовим отпадницима. У њој је још једном јасно проговорио о садашњем животу у Црној Гори и Србији, о агресији НАТО алијансе на нашу земљу, али притом није заборавио да помене наше надалеко чувене „камемомозгогиће “ и „Рукољубе “, чије је дјеловање за шаку америчких долара разбило јединство нашег народа и довело га на рубу велике провалије.


"КОСОВСКА РАНА" СТАЛНО ГА ЈЕ ПЕКЛА


Naslov /HEADINGS/ - centrirano

Не само у својим гусларским пјесмама него и у другим приликама Божо је готово увијек истицао припадност српском националном бићу и васојевићком роду. Предпосљедњи пут када смо се срели у његовим родним Кутима на себи је носио мајицу на којој је великим словима писало „Косово је Србија “. Нијесмо то жељели да коментаришемо јер смо знали да у свом срцу носи „косовску рану “и да дубоко до бола преживљава све патње српског народа на Косову и Метохији. И његова нова гусларска пјесма „Угашена косовска огњишта “примљена је у српском народу као мелем на рану, а односи се на насилно протјеривање Срба и Црногораца са њихових прадједовских огњишта. Ова пјесма пробудила је многе емоције на хаотично стање у јужној српској покрајини, без изгледа да се оно поправи у скоријој будућности. Али у овој пјесми Ђукић ноставља и питање на које сви ми тражимо одговор:

- Па зар данас у овој слободи,
(кад су срећни сви наши народи),
Када треба уживат и ово,
(неко тражи да отме Косово)!

Naslov /HEADINGS/ - centrirano

У свом „косовском циклусу “Божидар је опјевао и убиство студенткиње Светлане Прокић у Београду, који је завршио с примјером за поуку о смрти Рамиза Садику и Бора Вукмировића.


„ПОГИБИЈА БРАНКЕ ЂУКИЋ“ ПОСТАЛА ПРАВИ ГУСЛАРСКИ БЕСТСЕЛЕР!


Naslov /HEADINGS/ - centrirano

Божидарев гусларски првијенац била је пјесма „Погибија Бранке Ђукић “са којом је на широка врата ушао на медијску сцену, па чак и доживио тираж од 750. 000 примјерака који за дуго неће бити оборен на нашим просторима. Иначе, Бранка је била његова сестра од стрица коју су двојица Шиптара пресрела на Чакору, 2. септембра 1975. године и покушали да је силују. Пошто у тој својој мрачној намјери нијесу успјели - убили су је. Њен отац Раде у судници у Бијелом Пољу успио је да освети своју миљеницу Бранку. - Овом пјесмом желио сам да остане успомена на моју сестру, рекао је Божо новинарима након њеног бума на тржишту касета у СФРЈ. - Да стално подсјећа на њу, али и на сваку дјевојку којој се нешто слично догодило, па иако ми није никакав род. Нешто слично се недавно догодило и на Косову и Метохији. То је грозно... Кроз опус од 280 стихова у трајању од четрдесет минута Божидар је на виртуозан начин изразио сву своју осјећајност његове простодушне природе о драми и трагедији недужне дјевојке, која је хитала својим родитељима након уписа у средњу школу. Велику пажњу у јавности изазвала је и Божова пјесма „Ој Србине проклета нацијо “. Пјесма почиње Видовданом и Косовским бојем, затим продајом Карађорђеве главе Хамдији султану, па до продаје браће Божовића и Слободана Милошевића Хашком трибуналу. Поред наведених Божидар Ђукић је написао још и следеће гусларске пјесме: „Устајте Срби “, „Земљо моја сузом наквашена “, а једну пјесму је посветио и свом личном пријатељу Павлу Булатовићу на којој се налази и тужбалица Милице Милошевић из Колашина. И да ништа не знате о стваралаштву Божидара Ђукића амбијент у његовој кући и око ње све ће вам рећи. Поред његових гусала које стоје до прозора на другој страни дневне собе налазе се фотографије готово свих српских војсковођа и великана. А пред кућом на јарболу висине преко десет метара вијоре се двије заставе - југословенска са петокраком и српска са четири „С“.


Свечани скупе!

Кажем свечани из разлога што је Божидар-Божо Ђукић цио животни пут поносито и свечано корачао и живио. Никада он није дјеловао тужно и ничим није допринио да се каже нека другачија ријеч.
Али ја не признајем да је Божо умро нити да он може умријети, већ да се преселио у cвијет неког другог живљења, те се нећу поклањати већ ћу му само пожељети лаку вјечност

Новак Вујачић

ПРЕПОРУКУ ПРЕДАКА CTAMEHO ЈЕ НОСИО...


Naslov /HEADINGS/ - centrirano

-... Али храброст је нешто што је у сваком тренутку одликовало Божидара Ђукића, а и како не би када је он увијек знао одакле је и шта су били његови Васојевићи кроз историју, рекао је, између осталог, Новак ВУЈАЧИЋ опраштајући се од њега пред капелом у Андријевици и то у присуству великог броја грађана са подручја Горњих и Доњих Васојевића, али и из других крајева. - А као изданак тог најсрпскијег племена није му другачије ни могло бити, већ је тај дуг и препоруку предака стамено носио на својим иначе јаким плећима. Мало је који гуслар стиснуо и да помисли оно што је он запјевао и јавним учинио. Пјевао је о нашем болу и страдањима једним препознатљивим гласом. Можда би неко од њега могао боље, али тужније и од срца засигурно не би. Знао је он са гуслама у крилу да залелече за угашеним косовским огњиштима, за ухапшеном српском земљом и нашим великанима који су српство задужили за сва времена. Знао је уз звук тог славног српског инструмента да се поинати са бјелосвјетским моћницима који су нас безочно и зликовачки рушили и убијали, што би се рекло на правди Бога. Али знао је и да замјери и јавно поручи и нашим властодршцима, да су на кривом путу и да не раде у интересу народа, и то тако бритко да се кожа јежила, а њему сигурност кретања и живота била угрожена. Али све је он то без страха подносио и неправди пркосио пе поклекнувши ниједног тренутка, а вазда се борећи за идеале што је људско и српско... И аши црногорски политичари често у својим иступима служе опробаном поштапалицом „да се са гуслама не може у Европу?! Међутим, Божидар Ђукић и његове колеге их је демантовао и то не једном већ више хиљада пута. Са овим древним српским инструментом они су обишли не само Европу него и свијет и притом убирали огромне симпатије културног свијета који је уважио различитости и начине на који поједини народи изражавају своју духовну снагу.


ДВА НЕПРИЈАТНА ДОГАЂАЈА У БОЖОВОМ ЖИВОТУ


Naslov /HEADINGS/ - centrirano

За воланом аутобуса Божидар Ђукић је 2005. године доживио мождани удар, али је и у најкритичнијим тренуцима показао крајњу присебност јер је зауставио аутобус пун путника на безбједном мјесту, а онда се срушио поред његовог волана. Путници су без велике панике прискочили му у помоћ и позвали кола прве помоћи и помогли да благовремено буде допремљен до прве медицинске установе, гдје му је спасен живот. Три године касније, непознати лопови обили су му кућу у Кутима и из ње однијели 16. 000 еура. Случај је пријављен Станици полиције у Андријевици, али провалници (или наручени обијачи) ни послије двије године нијесу откривени, а сигурни смо да неће никада!? Мало је познато да је Божидар Ђукић прве своје гусларске пјесме објавио у продукцији „Југодиска “из Београда. Али је потом прикупио довољно средстава да у Андријевици отвори своју дискографску кућу под називом „Божур-продукција “која је са успјехом објавила многе гусларске хитове не само његове, него и других гуслара са простора бивше СФРЈ.


О ПОЗНАТИМ ЛИЧНОСТИМА У ЦРНОЈ ГОРИ, СРБИЈИ


Naslov /HEADINGS/ - centrirano

У својим гусларским пјесмама Божидар Ђукић је пјевао о Милу Ђукановићу, Новаку Килибарди, Вуку Драшковићу и о Црној Гори, као и о свом завичају Васојевићима који је у срцу носио.




Пише: Вукосав РАКЕТИЋ Лист Пензионер, децембар, 2010