Делевић Благоја Ново, рођен је 27. 06. 1930. године у селу Буче, општина Беране, Црна Гора.
Основну школу завршио је у селу Срзе код Ораховца на Косову. Средњу саобраћајну школу завршио је у Београду, а школу народне милиције у Сремској Каменици 1958. године.
Пре Другог светског рата живео је на Косову, а по капитулацији Краљевине Југославије враћа се у родно село Буче третиран као избеглица са Косова.
Настали су тешки дани за породицу, без куће и имања, поготово када се отац Благоје определио за НОП и био ухваћен и интерниран у Италију. Због истог опредељења ухапшени су Ново и његова два брата и спроведена у Андријевицу, па у Албанију, а потом у Бар у логор. У логору је од јануара 1942. све до капитулације Италије - у јесен 1943. године.
Вративши се у родни крај, укључује се као позадински радник у НОР села Буче, а јуна месеца 1944. ступа у Седму омладинску бригаду „Будо Томовић“. Након завршетка Другог светског рата 1945. године колонизиран је са породицом у Савино Село у Војводину. Као напредан омладинац примљен је у СКОЈ 1946. а у КПЈ 1947. године, где је изабран за члана ОК.
Преласком у Београд 1957. године, запошљава се у ССУП-а. Као активни политички радник биран је на разним политичким функцијама: секретар ПО, председник синдиката радника СУП-а Врачар, члан Градског комитета СКЈ за СУП, и на другим политичким функцијама на општини Врачар. Иако пензионер, наставља са радом у борачкој организацији СУБНОР-а Звездаре на разним функцијама.
Његова склоност ка писању одражава се у учествовању у разним публикацијама: билтенима, дневним и вечерњим листовима: „Глас“, „Вечерње новости“, и веома су запажена.
 |
 |
