Naslov /HEADINGS/ - centrirano
У писаним документима манастир Шудикова се помиње нешто прије 16. вијека када је већ био познат као духовно и образовно средиште са чувеном преписивачком, списатељском и фрескописачком и сликарском школом.
Најпознатија је свакако била сликарска из које је поникао чувени зограф, поп Страхиња Будимљанин, један од наших најпознатијих сликара са краја 16. вијека.
Турци су 1738. године манастир разорили и спалили као одмазду за учешће народа Полимља у ратовима на страни Аустрије. Два вијека касније, током 1923. године, директор гимназије у Беранама са професорима и ђацима откопао је остатке цркве Ваведења Богородице, а пронађене фрагменте фресака и делове каменог мобилијара пренио је у зборницу школе.
Пронађени материјал страдао је у пожару 1941. године. Археолошка истраживања настављена су 2002. године, када је стручна екипа Полимског музеја открила остатке цркве Ваведења Богородице и конака који се налазе сјеверно и западно од цркве.
На основу нађеног археолошког материјала сматра се да је црква подигнута у 14. вијеку. Манастир је почео да се обнавља 2005. године.
Манастир Шудикова познат је и по извору који се повремено појављује у близини манастира. Овај извор, назван Свето врело, и по неколико пута у току једног дана се појави и опет нестане под земљом. Сматра се да је ова љековита вода нарочито помагала слијепима, нероткињама, лепрозним и умоболним, а према предању и сам ослијепљели краљ Стефан Дечански се ту лијечио.
