Драгослав – Драго М. Брновић је рођен 13. марта 1953. године у селу Раушић код Пећи, где је завршио основну школу. Средњу економску је завршио у Пећи.
Од рођења је, уз пуцкетање ватре са старинског огњишта, слушао „дивне звуке древних гусала“, које је његов отац донео у Метохију, кад се доселио из Љештанске нахије, из Црне Горе.
Те гусле, направљене још 1902. године, и данас висе на зиду породичног дома Брновића. Од малена надахнут гуслама и епском поезијом, уз вољу Свевишљега, наследио је песнички дар од ујака Томе Жарића. Још као средњошколац, почео је писати песме које су добијале високу оцену квалификованих људи. Узор у епској поезији му је Радован Бећировић – Требјешки.
До сада је снимњено више од 60 његових песама.
Песме су снимили гуслари:
Властимир Бараћ,
Ђорђије Копривица,
Миломир Миљанић,
Саша Лакетић,
Милан Мрдовић,
Милан Филиповић,
Иван Кнежевић,
Веселин Дацић,
Мијат Куч,
Раденко Рмуш,
Светолик Лазовић,
Божидар Ђукић,
Милић Шапоњић,
Милан Караџић,
Вукашин Гвозденовић,
Рајко Рмуш,
Радивоје Бишевац,
Јанко Бишевац,
Угљеша Величковић,
Влајко Величковић,
Небојша Чогуровић,
Стојан Јевтовић.
Поред епских пише и љубавне и родољубиве песме.
Критичари га убрајају у добре познаваоце гусала и епске поезије и међу најбоље епске песнике.
Члан је и водитељ гусларског друштва „Карађорђе“ из Крагујевца.
Ожењен је и има двоје деце. Од 1979 године, живи и ради у Краљеву.
