Влајко Ћулафић је рођен је 1957. године у Лугама код Андријевице.
Дипломирао је на Филолошком факултету (група за општу књижевност са теоријом књижевности) у Београду.
Објавио је пјесничке књиге:
''Проклетије'',
''О, Јове Реци'',
''Узглавница'',
''Доба без Јеванђеља'',
''Утва златокрила'',
''Небеска тапија'',
''Жертвено умиљеније'',
''Ви чините оно што знате, но не знате што чините'',
''Кад свијетом промијеним'',
као и збирке афоризама
''Зечји трн''
''Пилотина'',
те књигу сатире
''Карадаглија''.
Добитник је награда: ''Бошко Пушоњић'' Удружења новинара Црне Горе за најбољу репортажу, ''Вуко Безаревић'' за најбољу сатиричну причу, ''Видовданске повеље'', ''Радован Зоговић'' за пјесничко дјело и награду Општине Беране ''21. Јул''. Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије одликовао га је Златном медаљом Светог Георгија првог степена.
Поезија Влајка Ћулафића заступљена је у бројним антологијама и зборницима српске позије и афоризама. У току свог дугогодишњег новинарског рада објавио је велики број текстова, био један од оснивача и дугогодишњи директор беранског Информативног центра, у чијем саставу су били лист ''Слобода'', Радио Беране и часопис ''Токови''. Влајко Ћулафић је био и сарадник часописа ''Глас Холмије''. На Српском православном гробљу у Беранама, у четвртак 6. маја 2016, сахрањени су земни остаци Влајка Ћулафића, дугогодишњег предсједника Црквене општине Беране, предсједника Одбора за изградњу храма Светог Симеона Мироточивог у Беранама и главног уредника часописа "Свевиђе", гласила Епархије будимљанско-никшићке.
