Бранко Комар Душанов рођен је у источнохерцеговачким епским крајевима, у селу Баљци код Билеће. Основну школу завршио је у Баљцима, Средњу железничку школу у Сарајеву, а Вишу админисзративно-кадровску у Београду.
Комар је био добровољац у НОВ Југославије у Десетој херцеговачкој бригади Двадесет деветс Херцеговачке дивизије, све до ослобођења. Као иримеран борац добио је више одликовања, а у изградњи и обнови земљс Орден рада и признања и похвале од организација и установа. Добио је и две новчане награде од Мостоградње из Београда.
Комар је написао четири књиге из НОБ: ЖИВИ ТОК. БУКТИЊЕ РЕВОЛУЦИЈЕ, ИСКРЕ РЕВОЛУЦИЈЕ, ХЕРОJИ НE УМИРУ и СРПСКО ЈУНАШТВО У СТИХОВИМА, све у периоду од 1976-1999. године. У епу СРПСКО ЈУНАШТВО У СТИХОВИМА, слагане су посебно изабране песме о ратовима, устанцима, сецесијама, о шиптарским нападима на Србе у сеоби, код Ђаковице, долином Дрима све до Бојане где су оштрим сабљама сасечене две хиљаде Срба у покрету ка матици Србији. Река Дрим црвенила се од српске крви те 1674. године. Све од тада шиптарске хорде се Срба нису оканиле, него су их стално нападале; девојке и жене силовали, пљачкали и стварали велико зло. Тада су нам то јављали наши амбасадори из Цариграда и жалили се Стојану Новаковићу у Београду. Од кад су примили исламизацију с почетка деветнаесгог века Шиптари су постали опакији. Са Космета су од 1981. године иселили око милионI Срба и из тих разлога тврде да су већина на Косову; већина их је само од почетка деветнаестог века, (наши стручњаци рачунају да њихових џампја има старих само до 175. година). Данас Шиптари траже државу у српској држави уз помоћ Америке.
Комара је увек епски занос вукао за догађајима, за јунаштвом као куглом српског народа, а нарочито према борби против најљућих непријатеља; Турцима, Шиптарима, Немцима и Хрватима.
Тај се епски занос ствара када песник пише стихове историјске епске песме; ту се заиста занос песников огледа у песмама о нашим генијалним војводама и војсковођама: Путнику, Мишићу, Степановићу, Бојовићу и Сердару Јанку Вукотићу, као и у песми Небеска Србијо', занос ових песама може се сматрати дивотом српског песништва.
Уосталом, рецензент, проф.доктор књижевних наука, Спасоје Граховац и наводи да песништво Комарово достиже песништво Филипа Вишњића.
Песме опеване у десетерцу се могу сматрати изузетно снажним песмама, док је у осмерачком певању датo право име агресору и фашистичкој организацији свстског милитаризма.
И у осмерачком и десетерачком певању предочen је покушај тоталног уништења српског народа од сгране НАТО-а и Америке.
У песмама је изражено ауторово визионарско сагледавање историјског догађања и као такво, је представљено народу стилом Филипа Вишњића
Снови непријатеља, попут оних Кларкових и Соланиних, да ће Србија бити у пламену за три дана, нису се остварили.
Српско јунашгво, српска реч и српска песма су осудили непријатеља на пропаст.
Узимањем историјског осматрачког дурбина у руке и сазнање о народима око нас као вековним непријатељима, морамо само јаки, јединствени са нашим доказаним родољубљем, чиста срца, језика и мисли, очишћени од издајица, поново да рушимо снове непријатељу, о идеји уништавања српског народа, о чему сведочи епско певање Бранка Комара.
