Милица Мићовић, рођена је у селу Приградина - Бањани, од оца Јевта и мајке Томане рођене Тодоровић. У другој половини живота, игром судбине, постала је инвалид прве категорије. Наступио је рат 1941. године и није постојала могућност лијечења нити школовања. Због тешког живота на селу, школски прибор није се могао купити ни за дјецу која иду у школу а о томе да то треба и Милици нико није ни помишљао. Своје дјечије дане, умјесто у игри, проводила је у постељи крај огњишта у чијем је пепелу сама учила да пише. До седме године, научила је да пише и чита сва слова.
Отац Јевто, био је познат мајстор, зидар, столар, сајџија па чак и зубар те су људи, из разних крајева, долазили код њега због својих потреба. Слушајући старе Црногорце и гусларе учила је историју. Пошто је мајка њеног оца Јевта, родом од Тепавчевића, била из Херцеговине, из Гацка, често је слушала приче о херцеговачким јунацима. Мајка Томана, родом из Марковине, иначе синовица сердара Шћепана, била је тужилица послије смрти два сина, причала је о разним догађајима. Тако је Милица већ у седамнаестој години написала прву епску пјесму „Погибија витеза из Марковине”, Мила Јововића. Поклони које је добијала, најчешће у књигама задовољавали су њену потребу за новим сазнањима из историје, традиције, о ратовима и трагедијама те људским патњама и животу. Прочитала је дјела Петровића. краља Николе и Његоша, Лалића, Андрића и многе друге.
Први пут у 36-oj години, видјела је школу, цесту. кола.
Милица Muhoeuh, жена - инвалид је изузетиа личност која је свијет туге, самоће и болести успјела да замијени стиховима који завређују пажњу многих љубитеља литературе.
Посебно интересовање Милица има за историјске догађаје из далеке прошлости и трагедије, који су јој најближе а исте описује са посебним емоцијама.
Члан је друштва гуслара „Вук Караџић”. из Никшића. Снимила је 15 касета у извођењу 12 познатих гуслара широм Црне Горе и Југославије.
До сада је, уз помоћ хуманих људи, објавила четири књиге пјесама:
„Погибија Ђорђија Чолаковићa”,
„Витез гвозденог пука”,
„Пјесме које ми живот значе”,
„Не пустите славу забораву”.
"Династиа куће Петровића"
Милица Mиhoвuh, живи и ствара у Никшићу, сама, са сликама породице и књигама.
