Црна Горо црно ти се пише
Јер нијеси самостална више
Твоје часно име је продато
Приступањем у крвнички НАТО
Часни Срби што у теби живе
Од Јадрана до поносне Пиве
И осталих витешкије мјеста
Данас чуше да слобода неста
Продаше те изроди изнутра
Да постанеш чланица од сјутра
С џелатима који Србе клаше
И отимљу оно што је наше
Твоји крши, кланци и планине
Не дадоше да Српство погине
Кроз читавих петстотина љета
Бранећи Те од пола Свијета
Отад твоје чојство и поштење
Стално сија ко драго камење
А Његош те у небеса диже
Да си Богу на висини ближе
Сво се Српство у ту славу клело
И славило то витешко дјело
Па је Твоја историја славна
Уз јуначке струне опјевана
У Те смо се ко у Мајку клели
Славили те, ко сестру вољели
Али данас остасмо без крила
Куд то оде Црна Горо мила
Баш душману, па Српство наљути
Тамо воде издајнички пути
Што погибе без пушке и метка
Нема тузи краја нит почетка
Ено једна Црногорка тужи
Над раком ти власт издаје ружи
Кука, јечи, у камен затуца
Јер ће Црном Гором да се смуца
Туђа чизма, усташки пријатељ
Што је Српству смртни непријатељ
Да Србији нож држи под вратом
Која те је братимила братом
Куд ће саде Срби Херцеговци
Што су били Књажеви ослонци
Против Турске на Вучијем Долу
Па да ми је подигнут Николу
Да погледа јунак са Цетиња
Пут кланаца и Српских Светиња
Те да једном Цар јунака врисне
Као гуја продре се и писне
Да мишеви побјегну у рупе
Што продаше част слободе скупе
Да устане са Ловћена Раде
Што ти Круну са Вијенцем даде
Па да види докле си доспјела
Сва би своја запалио дјела
И назад се вратио у таму
Не би мого одољети сраму
Који те је обавио сада
Црна Горо црња но икада...
|
