Слободан-Бобан Томић, рођен јс 1963. годинс у Никшићу.
Основну и средњу школу завршио је у Никшићу и дјелимично у Шавнику. На медицинском факултету у Београду дипломирао 1989. а магистрирао и стекао звање магистра медицинских наука 1992. године.
Запослен је у Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, Медицинског факултета у Београду.
Бави се научноистраживачким радом из области кардиологије, па има више објављених радова у стручним часописима и зборницима са научних конгреса. Има звање Вишег истраживача (сарадника) на Медицинском институту Универзитега Црне Горс у Подгорици.
Поред медицинске професије, др Томић се бави књижевношћу и историјом. Посебна област његовог истраживачког интересовања је
народна књижевност са изразитим освртом на десетерачку епску поезију. Осим старије епске поезије, др Томић, проучава и савремену епску поезију и њене токове, па је написао рецензију за једну збирку савремсне ауторизоване десетерачке поезије. Он је усмени казивач епске поезије пошто се професионално бави гуслањем.
Историјом се бави у оквиру етнолошко-етнографских истраживања и националне историје. Из дугогодишњег сакупљања историјске (изворне) грађе настала је и Споменица одликованих лица из Зетске бановипе (Црне Горе) период од 1912-1941 године као релевантан документ историографско-културолошке традиције најузвишенијег нериода новије српске историје.
