Васојевићи

Ено јуче чини ми се Гласнуше се Цетињани Душманин је за њих свако Ко светиње своје брани Гинули смо вековима За светиње свете наше Сад би да их потпишемо Под Ватикан и усташе Кад поклике оне чујем И какви их красе знаци Ја се питам ко је гори Барјактари ил барјаци Крај застава зеленијех Албански се барјак вије Да потомци то нијесу Махмут паше Бушатлије Па потомци сјетише се Црнојевић Иван бега Кад је Станко са Турцима Ударио против њега Да се глава Махмутова Васкснула можда није Те се мора бранит Петар Од бијесног Бушатлије На Крусима главом плати Не покори ђедов престо Тамо ђе је Свети Петар Ту Махмуту није место Но потомци одрекли се И предака и светаца Сретају се са поздравом Латинскијех трговаца Никад није Црна гора Била Вива Монтенегро Нит је у њој икад било Кукавица сињих легло Но гнијездо то бијаше Од орлових сивих птића Што поносно лепршаше По пољани Обилића Но Обилић наш и није Тако они зборе сада А Месић им гост почасни Црногорског главног града.

Црногорци, мој честити роде, ви дигосте барјаке слободе! Дигосте их да браните вјеру јер НАТОвци изгубише мјеру, па на нашу Цркву ударише, да нам затру племе и огњиште, да угасе св’јећу и кандило, наредио Ђукановић Мило. Припрема се за изборе газда, умислио да може ка вазда да народу он судбину кроји, јер се Црна Гора њега боји. Милогорци закон саставили да би НАТУ још милији били, светиње би да нам отму наше, то ни турске не чињаху паше. Али народ јуначки се сјети шта ће нама закон донијети, па се диже ка у вакат стари, за напоре и муку не мари. Са литија и стари и млади поручују црногорској Влади: Ми немамо оружје и силу, пренесите господару Милу! Са нама је Свети Василије и он чува све наше литије. Свети Петар нама даје снагу, наша слога бише пораз врагу! Ми бранимо вјеру прађедова, потоња је нама ура ова! Режим хапси, народу пријети, мисли да ће побједу одн’јети као вазда што је досад било кад нареди Ђукановић Мило. Али народ више нема страха, прогледао након дугог мрака. за слободу златну сад се боре, сва племена часне Црне Горе. Од сјевера, па до сињег мора, устала је храбра Црна Гора! Са литија поручује гласно да цијелој Влади буде јасно: Неће Мираш Острог нам отети, јер га брани Василије Свети! Неће распоп Цркве да погани, народ бјежи од такве немани. Светиње су то вјековне наше, а закони ваши нас не плаше! Неће бити што је лани било и запамти – НАС ЈЕ ВИШЕ, МИЛО! Аутор: Вера Марјановић

Која ли је ово ука Црном Гором пуца брука полуђели па не знају и Цркве нам отимају. Те безбожне аветиње удариле на светиње од предака што осташе и што вазда бјеху наше. Мало су се залећели и велико нешто хтјели са висине господ гледа а на земљи народ неда. Црном Гором пјесма ори народ јасно сада збори немојте се преварити на светиње ударити. Ви немате силе више Црно вам се Мило пише Полиција браћа љута уз народ ће овог пута. Њихови су то олтари крстише их некад стари. Док у ове благе дане Црногорци Цркве Бране. Недадоше овог пута појела их змија љута да уз вино наздравимо часни Божић прославимо. Нападате са свих страна А ђе Рђе ових дана. Кад на врата Божић куца парала вам стријела Срца Сад гледајте са прозора устала је Црна Гора тешко вама злобни људи јер ће народ да вам суди... Аутор: Вучко Белојевић

Црногорци браћо драга, Црногорке сеје миле, Христова вас краси снага - снага правде против силе. У заштиту светих мошти што нас штите вековима - такву дужност вршит часно, част је коју свак не има! Снага правде против силе, против силе и терора, с иконама на рукама сложно стоји Црна Гора. Против лажи и обмане, против мрака - са три прста! Са њима је вечна тама, а са нама светлост Крста. Та је борба од постанка и трајаће док је света - не пуштајте луцифера у храмове да омета. То је живот наш духовни, то нам је од праотаца, прађедова и ђедова Исусовијех бораца. Узалуд вас тиран страши, Бог је Јаки изнад њега, Тамјана је мирис јачи од сузавца најљућега. Са вама су светитељи, Божије и људско право, анђели су рајски с вама, а са њима црни ђаво. Зна се добро ко је јачи, закони им ту не вреде; У молитви сви смо с вама, у молитви до победе. Аутор: Миљан Додеровић

Гаргамеле бјежи некуд Плека си се тридесет година, Милогорац поста од Србина, И та твоја свита самије полтрона, Што их купи за шаку бонбона. Али то ти могу опростити, Носићеш се са тим што те кити, Мјесто части,поштења,образа, Ти постаде ђавоља наказа. А још грђе што си учинио, Све крвави траг си оставио, Те си сатро младост Црне Горе, Ђе низашта између се боре. Јели било и једнога дана, Да се није отворила рана, Брат на брата те је ударио, Црне мајке до земље савио. Па све грдне, туже и кукају, Ни за дана више и ноћи не знају, Што им ђеца лудо изгинуше, Док су живе,образ да не суше. Ако у се ишта људско имаш, Стани,немој више да узимаш, Ову младост,не ломи им крила, Видиш да се покренула сила. Бјежи Мило и просто ти било, Губаво те прстење китило, Неће ти се на добро вратити, На ћуприји некој ћеш платити... Аутор: Радивоје Јаћовић

Н А З А Д

Н А П Р Е Д