Јакшић Павла Гојко (1919-2001)
Биографски подаци забележени су у едицији ''Косовско-метохијска обележја - успешни и познати људи"; издавач И. П. "Обележја" из Београда, и у књизи "Јакшићи кроз векове" Јова Јакшића; Едиција "Хроника села", Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Културно-просветна заједница Србије - Одбор за проучавање села САНУ, Београд, 1999. године. У тим подацима, поред осталог, уписано је да је Гојко рођен у Ријечану код Грахова у Црној Гори.
Отац Павле и мајка Стана (Ћана), рођена Марковић, населили су се 1921. године у село Врело, код Липљана. Ту је Гојко завршио основну школу. Услова за даље школовање није било.
Са шеснаест година запослио се у руднику "Голеш" као физички радник. Радио је на месту секретара Окружног одбора инвалида у Приштини, потом као руководилац синдиката у "Голешу". Године 1951. кажњен је партијском казном и истеран са посла зато што није јавно осудио Информбиро.
Поново је активиран 1956. године и именован за управника Земљорадничке задруге у Магури, а 1960. године за принудног управника Комунално-грађевинског предузећа у Липљану.
Биран је за члана Председништва СуБНОР-а у Липљану. Био је члан редакције за писање ратне хронике Врела, оппггине Липљан и Грачаничког среза Припггина.
Објавио је фељтон у листу "Јединство" у Приштини о учешћу становништва Врела и околине у народноослободилачкој борби и о фашистичком терору над становништвом Грачаничког среза Приштине.
Учесник је НОБ-а 1941-1945. године. Већи део ратних година провео је по затворима и логорима у Припгтини, Ђаковици, Елбасану, Дебру и у Бечу у логору К16 - Кенштак плацу.
У рату је рањен и ратни је војни инвалид.
Одликован је Медаљом за храброст, Орденом заслуга за народ са сребрном звездом, Орденом братства-јединства са сребрним венцем, Медаљом Русије поводом 50. година победе над фашизмом 1941-1945, Плакетом СуБНОР-а и другим признањима.
