Вукајло Спасојев Војводић (1880-1957) Коњухе, општина Андријевица.
Описменио се у свом родном мјесту. Завршио је артиљеријску школу 1907.
године у Никшићу и био произведен у водника. Расписом Министарства војске
Црне Горе позван је у другу и четврту дивизију да обучава регруте и
подофицире. Године 1912. прикључује се бригадној брдској батерији као
топовођа (командир вода) и добија сабљу и воднички Грб.
Вукајло је учесник многих битака за ослобођење Црне Горе и Србије.
Нарочито се истакао 1912. године у ослобађању Метохије и Kocoвa, на брду
Гашу и Крстенику када је био одређен за командира посаде у Дечанима.
Bojeвao је Вукајло Војводић по Босни и Старој Србији. Учесник је битака на
Гласинцу, Млађу, Мојковачке битке, на Бардањолу... У вријеме војевања
Радомира Вешовића (1914-1918) био је три године вођа гopњовасојевичких
комита. Једном ријечју, од 18 година Вукајло Војводић, као и сви његови
преци, ишао је из борбе у борбу. Скоро да није било битке да није у њој
учествовао.
За своју храброст и држање добио је више одликовања и признања
од војних старешина и Господара Црне Горе, краља Николе Петровића.
У посљедњем рату (1941- 1945), иако већ остарио, радио је на ослобођењу земље
од непријатеља. Cвe те ратове, буне догађаје Вукајло је биљежио у десетерцу.
Стварао епске слике о прошлим временима, о свом добу, ослободилачким
ратовима Црне Горе и Србије, о јунацима о зори и слободи испод Комова. У
његовим стиховима не само да има мисаоних рефлексија него и историјске
грађе која говори о борби нашег народа.
Епски замах испуњен је историјским чињеницама, говори о јунацима и војсковођама не само са простора
Васојевића.
Опјевавao је cвe значајне бојеве и догађаје, у којима су учествовали васојевићки ратници, дајући историјским чињеницама елементе
литературе што чини особеност oвe поезије и као такве имају посебну вриједност.
