Прота Милош Велимировић (1848-1820) село Краље, Андријевица.
Његов предак Богдан је испод Шеремета, како пише сам Велимировић у својој биографији. (Шеремет је дио планине Зелетина, између Андријевице и Мурине). Велимировић се често потписивао као Шеремет (Шереметовић).
Преци су му прешли у Будимљу (Беране), а потом у Краљима гдје је и рођен Милош.
Школовао се у завичају, Ђурђевим Ступовима, Високим Дечанима. Завршио је богословију у Београду 1870. Године.
Службовао је на Цетињу, Чеву, Скадру, Нишу, Пироту, Београду. Свој радни вијек завршио је у Светосавској цркви на Врачару (Београд) Гдје је и сахрањен. Краљ Никола Петровић за писање и просвјетитељски рад одликовао га је Даниловим орденом. Његов стваралачки опус претежно је везан за Васојевиће, Метохију и Црну Гору.
Најзначајнија његова дјела:
„Живот на Лиму,
село Краље - "Паћеник” ,
„Братство” (16 књига, Београд, 1891. Издање као роман „Паћеник”, Ступови,
„На Комовима”, књ. 15, 1892. Андријевица, 1981.
„По Скадарском језеру”, Дело, Београд, 1812.
„Васојевићи и Метохија”, Задужбина Николе Ћупића, књига XVIII, Београд, 1898.
„Гусињска нахија с погледом на Малесију”, Дело, Београд, 1913.
„Незнано гробље”, Братство, Београд, 1913. Године.