Вукман Оташевић је рођен 1935. године у Горњој Ржаници (Црна Гора). Поезију објављује од 1953. године.
Објавио је књиге поезије:
Молитве и шуморења (1962),
Против тишине (1966),
Од злата вјешала (1970),
Бескрај поље (1974),
Вијавица (1975),
Изабране пјесме (1983),
Балада о коњанику (1983),
Перони (1985),
Носталгија за цвијетом (на италијанском (1989),
Чаша пламена (1993),
У тамном кругу (1994),
Луна кула (1999)
Вијавица (На румун- ском, 2001)
"Вијавица" је имала пет издања (П-1975, III допуњено 1976, IV -1977, V - допуњено 1997), "Перони" - три (II -1985, III допуњено 1987), "У тамном кругу" - два (II -1994).
Оташевићева поезија је превођена на више свјетских језика: руски, француски, италијански, енглески, њемачки, шпански, чешки, румунски, пољски, бугарски, турски, грчки, кинески, јерменски, и др.
Оташевић је добио више престижних награда за поезију. Између осталих, добитник је награда: "Ристо Ратковић", "Марко Миљанов", "Кочићево перо", "Лаза Костић", "Свети Сава", "18. септембар"- награда града Никшића за укупно пјесничко дјело, награда "пјесници Лима" 2005. године у Бијелом Пољу и других. Добитник је велике интернационалне награде The Grand prize Orient - Occident for art - 2001. на Фестивалу свјетске поезије који се одржава у Румунији, а коју додјељује Академија поезије свијета Исток - Запад.
И поред тога што су његове пјесме заступљене у више значајних антологија југословенске поезије, а и у неколико страних, у великој анкети Југословенске радио телевизије и листа Вечерње новости, која је трајала годину дана, читаоци су Оташевића изабрали међу 10 најомиљенијих пјесника у посљедњих 50 година: 1945. до 1995. године.
Неколико година био је Предсједник Удружења књижевника Црне Горе, а сада је члан Предсједништва овог Удружења.
 |
