Милосав-Мило Тодоровић рођен је 19. маја 1935 г. од оца Милоње и мајке Јелене рођене Тмушић. Отац са још три своја рођака и око 80 Поличана погибе као четника на просторима Словеније 1945 г. Погибе са 48 г. старости, без суђења, а би му суђено да му се не зна ни гроба ни укопа. Остаде супруга- удовица са дјецом, преузе мушке и женске послове да би извела на пут своју породицу. Тешко је то било, биле су неродне године, немаштина, отимачина пољопривредних производа и стоке коју је породица имала од стране новоформиране локалне власти. И у таквим тешкоћама успјела је мајка Јелена као и друге поличке удовице да изведе своју дјецу на пут часно и поштено. Није успјела сву дјецу да школује. Опредјелила се за школовање сина који је завршио основну школу на Горажду а Гимназију у Беранама. Вишу педагошку школу завршио је на Цетињу и као наставник радио три године у Петњици, двије на Полици, три године у Босанском Грахову а остале 32 године у средњим и основним школама у Беранама. Осим наставничких послова бавио се фото-кино дјелатностима. Учествовао је на фото-кино изложбама умјетничке фотографије у Новом Саду, Хомољици у Банату, Београду, Подгорици, Бијелом Пољу и Беранама и добио пуно похвала, награда и признања. Пензионисан је 31. децембра 1999 г.
Милосав-Мило је породичан човјек, ожењен је од Богојевића. Са супругом Даницом има сина Небојшу и кћерку Невенку. Небојша је завршио Електротехнички факултет, а Невенка Економски.
Живе и раде у Подгорици. Небојша се оженио са Горданом Перовић са Цетиња и са њом има синове Алексу и Ђорђа.
Мило са супругом која је просветни радник живи у Беранама.
 |
 |
