Недељко Нећо С. Попара рођен је 24. cenтембра 1939. године у засеоку Милене крај Ћаковице, у породици херцеговачких насељеника. Као иззбеглице провели су Други светски рат у Херцеговини, где је Неђо започео основну школу на Дивину. Од 1950. године жиивео је у Сечњу у Банату и тамо завршио осмогодишњу школу. Од 1956. до 1959. године похађао је војну школу у Љубљани. након које је добио службу у Београду, где је са породицом - супругом Даницом, синовима Ненадом и Предрагом, снахом Драгицом и унучићима Митром и Мирјаном, стално настањен.
Током службе у Београду похађао је гимназију и Филозофски факултет, на коме је дипломирао на социологији, затим последипломске студије на Факултету политичких наука (смер социологија културе) и Високу војнополитичку школу ЈНА, на којој је докторирао из области социологије војне организације. Од 1968. до 1992. године, објавио је више радова из истраживачке праксе у војностручним публикацијама. посебно из области друштвених вредности. морала војске, војног васпитања и образовања, социологије рата, војне организације, информисања и пропаганде и др.
Добровољно је, у чину пуковника, учествовао на херцеговачком ратишту од септембра 1992. до децембра 1994. године, највише радећи на пословима информисања и пропаганде. Активно је учествовао у покретању и издавању корпусног листа Херцеговац, сарађивао у војној и цивилној штампи и објавио поему Херцеговина (Нови Сад 1994).
Након повратка с ратишта, био је начелник Централне библиотеке Војске Југославије, не прекидајући сарадњу са командом Херцеговачког корпуса..
Посебну љубав гаји п рема народној поезији и гуслама и често је певао борцима и на њиховим положајима, као и на разним приредбама и свечаностима. Био је први главни и одговорни уредник новопокренутог листа Гусле (1998. до 2002), који је издавао Савез гуслара Србије, као лист свих гуслара српског народа у отаџбини и расејању.
Током боравка на херцеговачком ратишту, колико су му дозвољавале прилике, непрекидно је пером и камером бележио догађаје и збивања, како на самом ратишту, тако и оне битне у вези с ратиштем, у ужем и ширем окружењу, из којих је касније настала обимна двотомна књига под насловом Записи искоса у издању Удружења Срба из Херцеговине у Војводини и Просвјета- одбори у Билећи и Гацку (2007).
Објавио је и песничку трилогију под насловом Снови и мостови („Из сновијанума“, „Кад је колијевка звала“ и “И би што није могло бити“) - Свет књиге, Београд, 2010. године.
