Вуко П. Аџић (1870-1946), рођен је у Лијевој Ријеци у Васојевићима (Црна Гора).
Савременицима, а и младим генерацијама у Црној Гори, посебно у племену Васојевићи, познато је да се он од ране младости бавио спјевом и прикупљањем народних пјесама. Све пјесме спјевао је о историјским догађајима. Неке од његових пјесама биле су својевремено штампане, а већина њих остала је у рукопису. Многе су пропале у минулом рату, а неке су несретним случајем уништене након његове смрти.
Пјесник је био и врсни народни гуслар и као такав свуда познат и цијењен. Уз звуке народних гусала, пјевао је своје и друге народне пјесме, па су га с одушевљењем слушали и најугледнији људи његова времсна, а често и сами владари. То је чинио и у самим ратовима црногорске војске у којима јс учествовао и тиме храбрио дух војске на самом ратном попришту. Касније је многе од тих ратова и опјевао.
