Александар М. Мартиновић (1904-1944) је рођен у Барама Краљским.
Основну школу завршио је у завичају, гимназију је учио у Подгорици и Беранама гдје је матурирао 1923. године. На Филозофском факултету у Београду студирао је српскохрватски језик и југословенску књижевност, дипломирао је 1927. године. Радио је као професор у гимназији у Сарајеву, Новој Вароши, Ужицу, Пироту и Суботици.
Нестао је у вихору другог свјетског рата.
Поезијом се оглашава као студент у часопису „Књижевни север”, „Венац”, „Преглед”, „Живот и рад”, „Слободна мисао”, „Млада Босна”, „Летопис Матице српске”, „Глас Матице српске”, „Правда”, „Народна одбрана”, „Славонија”, „Дубровник” и другим листовима и часописима.
Био је један од значајнијих наших књижевних историчара тога времена и врсни есејиста, који се подједнако успјешно огледао и на подручју националне историје као и естетике и теорије књижевности.
Својим ставовима о психологији и естетици пјесничког стварања изазивао је полемичке одзиве присталица социјалне литературе, биљеже хроничари.
Објавио је књиге:
„Снови”, Београд, 1932,
„Баре Краљске” (историјска брошура'), Пирот, 1936. године,
„Истина о Буњевцима и Шокцима”, Суботица, 1940.
„Хрватском пјевачком друштву „Колу”, Суботица, 1940. године.
Објавио је знатан број приказа и књижевних расправа. Заступљен је у антологији лијепих песама, аутора Здравка Поповића, Београд, 1937. године.
БАРЕ КРАЉСКЕ
ГОДИНА ИЗДАВАЊА: 2003
ИЗДАВАЧ: "КОМОВИ" Андријевица
ТИРАЖ: 500
БР. СТРАНИЦА: 64
ФОРМАТ КЊИГЕ: ПДФ
КЊИГУ НАБАВИО: Библиотека ОШ "Бајо Јојић" Андријевица
