Илија Јелић је рођен у Андријевици 1895. године.
Завршио је правни факултет у Београду и послије одбране тезе „Крвна освета и умир у Црној Гори и сјеверној Албанији” стекао титулу доктора правних наука.
Написао је три књиге „О браколомству”, „Трагови гостинске обљубе” и „Крвна освета и умир у Црној Гори и сјеверној Албанији”.
Приредио је и написао обиман коментар „Васојевићког закона у 12 точака”. Несумљиво, коментар овог Закона спада у његово најзначајније дјело и он изазива посебну пажњу како са правне тачке гледишта тако и са аспекта тумачења живота и обичаја Васојевића. Овај Закон је настао у вријеме Игумана Мојсија Зечевића а донешен је на Свеопштој народној Скупштини. Он је постао законодавна и морална норма племена Васојевића а највише је поштован у вријеме Игумана Мојсије и Војводе Мирчете у 18. вијеку, вријеме када су Васојевићи имали своје законодавство по свим правним гранама и по којима су се управљали.