Вујадин Максимов Оташевић рођен је 22.12.1935. године у селу Горња Ржаница, Општина Плав, Црна Гора.
Основну школу завршио је у родном мјесту, Нижу реалну гимназију у Андријевици, а Вишу реалну гимназију у Беранама и Пећи. Медицински факултет је завршио у Нишу, као стипендиста Савеза бораца Црне Горе, а затим стипендијом београдског Универзитета. Након завршетка студија и војне обавезе, универзитетску радну каријеру започео је избором у звање асистента приправника, а завршио пензионисањем у звању редовног професора Медицинског факултета у Нишу. Докторску дисертацију одбранио је 1976. године на Медицинском факултету у Београду. Обављао је дужности: шефа Катедре за морфологију; директора Института за судску медицину; предсједника Судско-медицинског одбора; главног и одговорног уредника стручног часописа „Медицина форензис”; декана Медицинског факултета у Нишу у два изборна мандата. Предавао је судску медицину студентима медицине, стоматологије, права и високе криминалистичке школе.
Био је дугогодишњи члана међународних стручних форензичких комисија за ексхумације и идентификације страдалих у рату. Био је предсједник стручне републичке комисије за полагање специјалистичког испита; предсједник Скупштине ИПО Републике Србије; делегирани члан комитета СК III армије; секретар Универзитетског комитета СК у Нишу; члан ЦКСК Србије. Био је и члан Одбора савеза студената Југославије, и члан Одбора Удружења Медицинских факултета Југославије.
Аутор је преко 150 стручних радова, објављених у домаћим и страним часописима и зборницима. Аутор је уџбеника судске медицине за студенте медицине, уџбеника судске медицине за студенте права (преведен на албанском језику), уџбеника за студенте високе криминалистичке школе. Аутор је и седам стручних монографија (једна преведена на руски језик и публикована у Петровграду). За свој рад је добијао разне похвале и признања, међу којима и Орден рада са златним вијенцем.
Има троје дјеце и петоро унучади.
Живи у Београду са супругом.
 |
