Ја у земљи мога ђеда Стигао сам на братске свађе, Кад побјегох од зла мога, Да ме овдје горе нађе. За сто братски брата нема, Два Бадњака на праг јече, Узалуду , брата не нигдје, Да честита Бадње вече. Један другог не признају, А истога славе Свеца, К’о да нијису у дом исти, Сређни били као ђеца. Данас неће један другом, Ни на Божић ни Бадњаке, А у гробу преврћу се, Кости њине мртве мајке. Срећан Божић и Бадњаци Један другом рећи неће, Па зар данас мора мајка, Са клетвама да их среће. У два дома иста слика, Двије свјеће на две ране, А на зиду бол све узе, Тужној мајци теку сузе. Два Бадњака двије цркве, Изњедрила кућа ова, Међу браћом данас стале, Две нације и два слова. На Цетиње , пред Манастир, Бадњаци се пале Боже, Нешто даље , на сред пута, Логорске се ватре ложе. Са Цетињског Манастира Звоно пјева , збор се множи, А на путу , у тишини, Осушени пањ се ложи. Веселе се данас звона, Манастирска свјетлос грије, Мало даље , распоп пали, Ватру гдје јој мјесто није. Из једног су братства стигли, Из Бајица поносноје, Један Ловћен благосиља, Други Богу мијо није. Донесе их братска рука Одвојено , никад јаче, Један данас весели се, Други негдје на пут плаче. Једна грана и корјени, Били су им све до сада, Помоз Боже данас љубав, Међу њих да завлада. |
Аутор: Радомир-Пуцо Драгићевић |
