Ја у земљи мога ђеда
Стигао сам на братске свађе,
Кад побјегох од зла мога,
Да ме овдје горе нађе.
За сто братски брата нема,
Два Бадњака на праг јече,
Узалуду , брата не нигдје,
Да честита Бадње вече.
Један другог не признају,
А истога славе Свеца,
К’о да нијису у дом исти,
Сређни били као ђеца.
Данас неће један другом,
Ни на Божић ни Бадњаке,
А у гробу преврћу се,
Кости њине мртве мајке.
Срећан Божић и Бадњаци
Један другом рећи неће,
Па зар данас мора мајка,
Са клетвама да их среће.
У два дома иста слика,
Двије свјеће на две ране,
А на зиду бол све узе,
Тужној мајци теку сузе.
Два Бадњака двије цркве,
Изњедрила кућа ова,
Међу браћом данас стале,
Две нације и два слова.
На Цетиње , пред Манастир,
Бадњаци се пале Боже,
Нешто даље , на сред пута,
Логорске се ватре ложе.
Са Цетињског Манастира
Звоно пјева , збор се множи,
А на путу , у тишини,
Осушени пањ се ложи.
Веселе се данас звона,
Манастирска свјетлос грије,
Мало даље , распоп пали,
Ватру гдје јој мјесто није.
Из једног су братства стигли,
Из Бајица поносноје,
Један Ловћен благосиља,
Други Богу мијо није.
Донесе их братска рука
Одвојено , никад јаче,
Један данас весели се,
Други негдје на пут плаче.
Једна грана и корјени,
Били су им све до сада,
Помоз Боже данас љубав,
Међу њих да завлада.
|
