Сретох јутрос једнога Србина
Под Острогом сред оштрих кривина
Смјерно гази, Острогу прилази
Па пристиже каменитој стази
Која води под Острошке Греде
Зној му кипи са косе сиједе
Мокар бјеше све до голе коже
Но га ништа уставит' не може
Да се попне у тврду келију
И поклони Светом Василију
Који вјечно у Острогу спава
И свој народ од рђе спасава
Чича главу сагну у рамену
Тад угледа ковчег у камену
У ком мошти Светитеља стоје
И године у Острогу броје
Откако се Светац преставио
И земаљски престо оставио
Отад влада са Високог Трона
Уз звоњаву Острошкијех звона
И позива Србе Православце
Да изроде властодршце збаце
Који Вјеру сатиру и газе
А Острогу никад не долазе
Па Светитељ поручује с Греде
Да сва блага свијета не вреде
Злато, сребро, богатство и паре
Ако Вјере нестане нам старе
Ако Србин цркву запостави
Сам је својој пресудио глави
Ако Бога и Крст Часни баци
Џаба су му црногорски кланци
И приморје и брда висока
Слијепац је код обадва ока
Ако Србин одбаци свог брата
Од пакла је одшкринуо врата
Браћо моја држите се скупа
Јер је Вјера и превише скупа
Да се може газити и трти
Ко то ради њега неће бити
Моји Срби дични Црногорци
Великије јунака потомци
Ви сте браћа са свијем Србима
Ђе год да их на Свијету има
Па не дајте јунаштво и чојство
Нити Острог и пресвето Тројство
Једној малој групи безбожника
Разбојника и богохулника
Но се сложно збијте у редове
Па очеве и своје ђедове
Који бише Србин до Србина
Учините поносним на сина
И на сина а и на унука
Јер је и њих нагонила мука
Да се бране и гину за Вјеру
На Мојковцу, Солуну и Церу
Али они нијесу гинули
Да би јарам од свога скинули
Но од Турске и од Аустрије
А ми ето данас од својије
Па вас молим и преклињем Богом
И Његошем и Светим Острогом
Да будете оно што и јесте
А остали да се освијесте
И да крену путем старе славе
Српске цркве и Српске државе
То изрече Свети Василије
Па отиде да и даље бдије
Над судбином небеског народа
У пећину каменога свода
То је данас мјесто најсветије
Ђе почива Свети Василије...
Све то слуша онај чича стари
Би му јасно како стоје ствари
А одатле стари крену чича
Да свом Српству поруку исприча
Што је данас под Острогом чуо
Па је своје опанке назуо
И кренуо пут Српских земаља
Да свој стари образ не окаља
Но исприча Србима што прије
Шта је рек'о Свети Василије
Опет мене овај чича срете
Кад се врати испод Греде Свете
Па ми редом исприча и каза
Одмах испод Острошкијех стаза
А ја о том да оставим трага
Дајем пјесму браћо моја драга
Па читајте а с вама ћу и ја
Све уз помоћ Светог Василија...
|
