Ђе се вјера воли неизмјерно
Од живота Православље прече,
Ево један потомак ће њихов
Покушати у стиху да рече.
Историјска и културна област
У саставу града Колашина,
Ту су Ровца и двије Мораче
А уједно моја постојбина.
Ту на десној обали Мораче
На природном пејзажу кањона,
Ђе је Стефан син краља Вукана
Саградио манастирска звона.
А намјерник путник када сврати
Његова се препороди душа,
На потоку испод манастира
"Светигора" водопад пјенуша.
Преко пута ове дивне слике
И дуж хладне, плаховите воде,
За вријеме Турскога земана
Ту се често рађаше Војводе.
Један јунак за вријеме ово
Бјеше вредни од сувога злата,
Морачани и данас га славе
Свог Сердара Радовић Мијата.
У вријеме Ченгић Смаил Аге
Кад се наша кројила судбина,
На челу је "Брђана" дошао
Ко би други но' Радовић Мина.
Морачка је ово традиција
У венама крв им тече иста,
Митрополит наш духовни отац
Иста крв је код Радовић Риста.
Који данас историју пише
Манастире брани и Светиње,
И на трону Светог Петра сједи
На столици Светој на Цетиње.
У времену неправде и злобе
Када душа Православна плаче,
Ја се дичим, поносим и зорим
Поријеклом својим из Мораче.
|
