Ђе се вјера воли неизмјерно Од живота Православље прече, Ево један потомак ће њихов Покушати у стиху да рече. Историјска и културна област У саставу града Колашина, Ту су Ровца и двије Мораче А уједно моја постојбина. Ту на десној обали Мораче На природном пејзажу кањона, Ђе је Стефан син краља Вукана Саградио манастирска звона. А намјерник путник када сврати Његова се препороди душа, На потоку испод манастира "Светигора" водопад пјенуша. Преко пута ове дивне слике И дуж хладне, плаховите воде, За вријеме Турскога земана Ту се често рађаше Војводе. Један јунак за вријеме ово Бјеше вредни од сувога злата, Морачани и данас га славе Свог Сердара Радовић Мијата. У вријеме Ченгић Смаил Аге Кад се наша кројила судбина, На челу је "Брђана" дошао Ко би други но' Радовић Мина. Морачка је ово традиција У венама крв им тече иста, Митрополит наш духовни отац Иста крв је код Радовић Риста. Који данас историју пише Манастире брани и Светиње, И на трону Светог Петра сједи На столици Светој на Цетиње. У времену неправде и злобе Када душа Православна плаче, Ја се дичим, поносим и зорим Поријеклом својим из Мораче. |
Аутор: Раде Бојовић |
