Дивна ли си Црна Горо
Колијевко Српског бића,
Поносита земљо моја
Постојбино Немањића.
У времену када на те'
Кидисаше гладне але,
Са чуђењем сви гледају
Снагу ове земље мале.
Земља мала али народ
Праве вјере и небеске,
Што не трпи ропства ланце
Него љуби Свете фреске.
Сви градови твоји ноћас
Препуни су дивних слика,
У редове и колоне
Његошевих наследника.
Ми немамо као други
Раскоша и небодера,
Ал' о теби земљо моја
Сада пишу златна пера.
О теби ће пјеват вјечно
Наше гусле и гудало,
А ноћашња ова слика
То је твоје огледало.
|
