Дивна ли си Црна Горо Колијевко Српског бића, Поносита земљо моја Постојбино Немањића. У времену када на те' Кидисаше гладне але, Са чуђењем сви гледају Снагу ове земље мале. Земља мала али народ Праве вјере и небеске, Што не трпи ропства ланце Него љуби Свете фреске. Сви градови твоји ноћас Препуни су дивних слика, У редове и колоне Његошевих наследника. Ми немамо као други Раскоша и небодера, Ал' о теби земљо моја Сада пишу златна пера. О теби ће пјеват вјечно Наше гусле и гудало, А ноћашња ова слика То је твоје огледало. |
Аутор: Раде Бојовић |
