Дохватих се мог пјесничког пера
Јер ми моја Православна вјера
Не да мира ни спокоја души
Зато што се Православље руши
Како с вана тако и изнутра
Па нам стално свићу црна јутра
Од изрода и разних катила
Одавно се трла и блатила
Али никад као ових дана
Српска Црква није нападана
Ни у доба Јосипа и Моша
Није ваки црни вакат доша
Иако су били атеисти
Вјерни народ мога' да се крсти
И имаде цркве и Светиње
Што свједоче књиге на Цетиње
У којима пише од давнина
Сва црквена да је имовина
Од приморја до планинског горја
Но слушајте даље браћо моја
Нико није на цркве насрт'о
Ко год да је Црном Гором скит'о
Од Турака, Латина и Шваба
Сви су туда изгинули џаба
Заглавили црногорске кланце
Јер кршеви не подносе странце
Па су многи остали без главе
У ровове тврде и крваве
Многе паше ође пострадаше
Јер хтједоше отет' што је наше
Па изгину на Мојковцу Шваба
Сва техника била му је џаба
Смртна Му је засвирала труба
Од куршума Српских родољуба
Јер слободу не доноси гвожђе
Но дух Српски што се рађа ође
У шанчеве и тврде ровове
Који штите Србе соколове
Сваког рата брат стаде уз брата
Тако ради ко год ишта схвата
Али дође неко доба црно
Па је ђаво правило обрн'о
И кренуо браћу да завађа
А зло доба издајнике рађа
Па у Црној Гори роди Мила
Српској цркви највећег катила
Који крену да отме Светиње
И да хоџу стави на Цетиње
К'о у доба лудог Ћехај паше
Који шћаше тамо да дојаше
И џамију на Цетиње прави
А Никчеве браве да одјави
Но немаде талика ни среће
Па се надам да ни Мило неће
Остварити своје срамно дјело
Јер ће народ устанути смјело
Па збацити изрода са власти
Те ће тако његов режим пасти
И опет ће бити Црна Гора
Српско парче Јадранскога мора
А Острог ће и сви Манастири
Свему Српству бити орјентири
Јер Србину требају Светиње
Василије, Његош и Цетиње
И нико их отуђити неће
Док се један Србин тамо креће!
|
