О Дакићу с Мале Црне Горе
Ђе' се српске тробојке виоре
Ђе' је легло људи и јунака
Ђе орлови кличу из облака
Виле косе , ђе расплићу русе
Ђе горштаци , у образ куну'се
Ђе' чактари јече испред стада
Ђе је кула славног Шипчић Влада
И великог српскога хероја
Комаданта Дакића Спасоја
Ај реци ми тако ти живота
Зар те није бар мало срамота
Ко' потомка људи и јунака
Да издајеш наређења нака'
Војсци својој да браниш да шета
Ђе' се брани крст и вјера света
Зар рад' чина и рад мало плате
Да свој народ издаш комаданте
Да се стидиш пред Богом и крстом
Да у тебе показују прстом
У твом крају и у твоме селу
Да те људи памте по недјелу
Генерале кукала ти мати
Зашто себе онако облати
И интерес бранећ Депе- еса
Одрече се Бога и небеса
Некада си дочекиво зору
О Ђуришић пјевајућ мајору
На игранке у родноме крају
Пјевао си о Станишић Бају
И с осмјехом на горштачком лицу
Величао Српка Меденицу
А сад ради шаке сребрењака
Ти потомак људи и јунака
Душу своју Нечастивом преда
И свог старог осрамоти ђеда
На ниске си данас пао гране
Сврсто си се на страну Сатане
И на страну ненародне владе
Годинама што пљачка и краде
Што ти неко не рече у Пиви
Соколови ђе се рађу сиви
Људска брука вјечито да живи
Издајући такво наређење
Ти си пљуно на част и поштење
И на своје горде претходнике
Комаданте дичне и велике
Чијој слави нијеси до чланка
Пљунуо си на Сердара Јанка
И чувеног Марка Миљанова
Ког' уздижу многа епска слова
Пљунуо си на Пека и Јола
И јунаке са Вучијег Дола
Са Мојковца и са Бардањола
Ти војнике уцјењујеш плаћом
На литије да не иду с браћом
Ал та' твоја не уплаши ставка
Официра Касалицу Здравка
Но ти рече овај соко сиви
" Свак је рођен да по' једном живи
Ја ћу рађе скинут еполете
Но дужности одрећи се свете
Свом ћу срцу испунити жељу
На литију идем у неђељу
И нико ми забранити неће
Да крај часног крста и свијеће
У великом заносу и жару
Из свег гласа викнем пјесму стару
НИЈЕ ДРОБЊАК ЗГАЗИЛО ВРИЈЕМЕ
ДРОБЊАЦИ СУ УСТАНИЧКО ПЛЕМЕ
ЂЕ СЕ ПОРЕД ВОДЕ КОМАРНИЦЕ
ЈОШ РАЂАЈУ ЈУНАЦИ И ЗЛИЦЕ
|
