О Дакићу с Мале Црне Горе Ђе' се српске тробојке виоре Ђе' је легло људи и јунака Ђе орлови кличу из облака Виле косе , ђе расплићу русе Ђе горштаци , у образ куну'се Ђе' чактари јече испред стада Ђе је кула славног Шипчић Влада И великог српскога хероја Комаданта Дакића Спасоја Ај реци ми тако ти живота Зар те није бар мало срамота Ко' потомка људи и јунака Да издајеш наређења нака' Војсци својој да браниш да шета Ђе' се брани крст и вјера света Зар рад' чина и рад мало плате Да свој народ издаш комаданте Да се стидиш пред Богом и крстом Да у тебе показују прстом У твом крају и у твоме селу Да те људи памте по недјелу Генерале кукала ти мати Зашто себе онако облати И интерес бранећ Депе- еса Одрече се Бога и небеса Некада си дочекиво зору О Ђуришић пјевајућ мајору На игранке у родноме крају Пјевао си о Станишић Бају И с осмјехом на горштачком лицу Величао Српка Меденицу А сад ради шаке сребрењака Ти потомак људи и јунака Душу своју Нечастивом преда И свог старог осрамоти ђеда На ниске си данас пао гране Сврсто си се на страну Сатане И на страну ненародне владе Годинама што пљачка и краде Што ти неко не рече у Пиви Соколови ђе се рађу сиви Људска брука вјечито да живи Издајући такво наређење Ти си пљуно на част и поштење И на своје горде претходнике Комаданте дичне и велике Чијој слави нијеси до чланка Пљунуо си на Сердара Јанка И чувеног Марка Миљанова Ког' уздижу многа епска слова Пљунуо си на Пека и Јола И јунаке са Вучијег Дола Са Мојковца и са Бардањола Ти војнике уцјењујеш плаћом На литије да не иду с браћом Ал та' твоја не уплаши ставка Официра Касалицу Здравка Но ти рече овај соко сиви " Свак је рођен да по' једном живи Ја ћу рађе скинут еполете Но дужности одрећи се свете Свом ћу срцу испунити жељу На литију идем у неђељу И нико ми забранити неће Да крај часног крста и свијеће У великом заносу и жару Из свег гласа викнем пјесму стару НИЈЕ ДРОБЊАК ЗГАЗИЛО ВРИЈЕМЕ ДРОБЊАЦИ СУ УСТАНИЧКО ПЛЕМЕ ЂЕ СЕ ПОРЕД ВОДЕ КОМАРНИЦЕ ЈОШ РАЂАЈУ ЈУНАЦИ И ЗЛИЦЕ |
Аутор: Славко Перошевић |
