Част велика браћо моја драга Запала ме ко' епског поету Да крст часни носим пред народом У Пљевљима на литију свету Груди пуних , вјере и поноса Носио сам симбол нашега Творца Надајућ' се да ме озгор с' неба Гледа душа покојног оца Признајем вам , да сам више пута Бацо поглед горе у висине Ко' да сам га чекао да каже " Поносан сам , данас на те' сине" Поносни су сви Ускоци твоји Сви те озгор' гледају са неба " Држ' се сине , како доликује И погини за крст ако треба" Језу неку , добро ми вјерујте У свакој сам осјећао длаци Велику вам дугујем захвалност Моји добри и часни Пљевљаци Дух Његошев , да у мени живи На Сорбони да изучих школе Моје перо , опет не би знало Достојне вам , исплест ореоле Адска сила из мрака се дигла Облак на нас кренуо је тмасти Ал' пред војском Понтија Пилата Српска Пљевља никад неће пасти Нечастиве силе и ђаволи На нас' страшне већ врше јурише Ал' светиње српске дат нећемо Један Пљевљак док живи и дише Могу пасти Ловћен и Цетиње Могу пасти и зидине Кремља Сви шанчеви и тврђаве српске Ал' никада неће пасти Пљевља Док стихове ове вам казујем Бол ми нека , ко нож душу пара Јер знам да над вашим храбрим градом Бдију душе хероја с' Кошара Чак и сама помисао на њих Незарасле ране ми вријеђа Спавај мирно брате Вукомане Вјечна слава нека ти је Пеђа Истина је да Косовом светим Сада гази крвникова цревља Али вашу жртву и прегнуће Никад неће заборавит Пљевља Залуду нас плаше и пријете Залуду нас , силом својом страве Ми нећемо скренути са пута Патријарха Павла и Варнаве Вјетар дува , барјаци се вију Градом света литија се креће Нека знају сви душмани српски Пљевља вјеру мијењати неће |
Аутор: Славко Перошевић |
