Зима пљеваљска стегла,
срце у срцу пуца,
Сви пути заметени,
смрзле и горе и воде,
А мали Петар Росић,
одозго, с небеса, збори:
- Син нам се Божји роди!
Идеш ли замном Роде?
Хиљаде раба Божијих
У крсном ходу ходи,
Своју икону носи
Народ на муку свико
Кроз фијук мећаве одјекује:
- Ваистину се роди!
Идемо уз помоћ Божју!
Идемо свети Владико!
Умјесто мачева
крстове смо дигли,
умјесто штитова
иконе блистају,
овај пут смо сложно
сви под крсташ стигли
јер вјера предака
није за продају!
Зима пљеваљска стегла,
Ал, лед са душа топе
Дјечије руке меке
Са испружена три прста;
Одозго из Царства небеског,
Свети патријарх Варнава,
На своју колијевку,
која из пепела васкрсава,
Положи знамење крста.
|
