Са истока свијетла зора руди Са запада се увијек мрачи Биће тако док је Бога и људи И док се небо облаком пресвлачи У исток поглед увијек лети На запад залута кад пада вече На истоку се налазе сви наши Свети Са чијих усана молитва тече А кад нам сјај из ока мине Нестане оштрине из бистрог погледа Чим нова зора с истока сине Склопљено око будно је и гледа Запад је мрак и вјечита тама Красе га пакост, мржња и злоба Никакво добро не нуди нама Ми смо за запад потрошна роба И кад ми Господ прекрсти руке Остаће молитва мој Српски Роде Престаће моје западне муке А само тражих мрву слободе! |
Аутор: Милорад Шаровић |
