Са истока свијетла зора руди
Са запада се увијек мрачи
Биће тако док је Бога и људи
И док се небо облаком пресвлачи
У исток поглед увијек лети
На запад залута кад пада вече
На истоку се налазе сви наши Свети
Са чијих усана молитва тече
А кад нам сјај из ока мине
Нестане оштрине из бистрог погледа
Чим нова зора с истока сине
Склопљено око будно је и гледа
Запад је мрак и вјечита тама
Красе га пакост, мржња и злоба
Никакво добро не нуди нама
Ми смо за запад потрошна роба
И кад ми Господ прекрсти руке
Остаће молитва мој Српски Роде
Престаће моје западне муке
А само тражих мрву слободе!
|
