Несојеве сплетке још се дуре.
Кад немају још своје културе.
Додворице страно виде лице.
Таквим јадом живе кукавице.
Људске бесе никад да се десе.
Докле Мило Црну Гору тресе.
Џаба гусле кроз криво гудало.
Ријч Мила људство закопало.
Проклетничке натура законе.
Браћу Србе лакше да прогоне.
Још се шири преко ока мири.
Моћ направи али виде жбири.
Маршала у сплетке и обичаје.
Квочка чува тако и мућак јаје.
Тако и своју владара фотељу.
Увијек има мјесто у прочељу.
Све су радње кукавне срамоте.
Зашто Србе из Црне Горе оте.
Постали сви због ината јадни.
Тако неки због освете гладни.
Све то запад уз Ватикан ради.
Још недају православљу нади.
Све државе православне трпе.
Иде јладац само Срби шкрипе.
Па држава имишљена дријема.
НАТО-Пакта за Србе проблема.
Тврди орах још да поломи зубе.
Срби да ланце никоме не љубе.
Мило први заиграо и кловна.
Зато Ната-Пакта трпи слона.
Обећане растреса свуд зборе.
Примио је и издајничке зоре.
Што од својих предака учиње.
Тако мора пропаст да почиње.
Још другоме јаму ископаваш.
Али миром више и не спаваш.
Америка сад даде и уточиште.
Растјеро си јуначко збориште.
Све јуначко дајеш за кукавно.
И јунаштво више није славно.
Добијо си превременог спаса.
Због фотеља свуд више таласа.
Или стани прекрсти се српски.
Браћу немаш и Срби ти мрски.
Иду спреме сви шефови дуре.
Поносити због туђин културе.
Прекопају Срба претка кости.
Због културе не виде радости.
Хрватска још војска или страна.
Све лешинари кроз моћ Ваткана.
И такве злице кроз срам издајице
Увијек су стране биле потупице.
Још све моћи лажног цара дара.
Служит лажи страног господара.
Коњушаре кроз стране Штајерце.
Због њих моћне још унизи свеце.
Каква томе сад будућност сије.
Њега куне још Свети Василије.
И трага још за потомства нема.
Василије Острошки не дријема.
Такве хује и нељудског одгоја.
Запријечили и људскости соја.
Још у лучи нељудскост изрода.
Црном Гором молитва је згода.
Драга слава змији расте и глава.
Моћи слава и народ свој успава.
Непријатељ да Србе и заварава.
Православље да лакше продава
Нељудскости Србе све да чисте.
Што остаде послије комунисте.
По свему још Србе престројили.
Како би од њих Хрвате правили.
Иде горко Василије Свеца слава.
Колико дрског људског заборава.
Родно село да припрема гробицу.
И прими српског Свеца узданицу.
Гдје је зрно и клицу задобило.
Родној земљи и покој примило.
Херцег земља Србина судбина.
Василију Светом је моћ једина.
Чиста лица за Светитеља стаза.
Родна груда припрема и долаза.
Родну земљу нека Светац краси.
Заслужни још Светитеља гласи.
Одвојите свеца и због битанге.
Неће тонут у Ватиканске љаге.
Већ поносним кораком да дође.
Родном крају бира српске вође.
Нека гледају Црне Горе клике.
Још и згода траже за католике.
Зацрташе свуд самозване вође.
Мило и Мираш од ђавола рође.
Проклетници скапају као муље.
Проклело их и Поповско Туље.
Налетнике судба мора задесити.
Василију Свецу немој пркосити,
Све у славу и кроз Бога правде.
Ортодоксни и Богом Срби раде.
Иду правде спремни духовници.
Борбе воде сви духовној битци.
Клупко срама раскопати славно.
Православље још остаје главно.
Свуд пркосе Адвентиста клике.
Тако срамне подижу католике.
Није брига због западног кота.
Брука болест издаја и срамота.
И шта спреми издајниче Мило.
Једно српско отсјекао је крило.
Српске стране још има ослонца.
Још остаде братског Руса борца.
Тражит слогу Балканскоме боју.
Кроз весеље православном соју.
Сада Свеце Црне Горе плаше.
Свуд дворове Свеца окаљаше.
И манастир Острог нема мира.
Милова то пакост све окупира.
Можда траже и Мила за свеца.
Расплашена српска свуда ђеца.
Да све страхом одређује стање.
Нијесу дјеца српско радиовање.
Одакле ђеца Српске Црне Горе.
Када сад тамо католичко море.
Црногорски приморја Хрвати.
И нијесу тамо Срби распасати.
Срамне злобе Свецу па народу.
Вјерску Мило ускрати слободу.
Све трезвено то диктира Мило.
Злобно срце и тек се пробудило.
|
