Ноћ је глува и нијема
Увелико сати ситни,
Душа спава ал' узалуд
Разлози су јако битни.
Док навиру мисли разне
А душа се са сном бори,
Да ли народ може спасит
Светиње у Црној Гори.
Кроз вјекове урезано
Историјска то је бразда,
Да у нашој Црној Гори
Поноса је било вазда.
А сви знате ради чега
Свједоци смо задњих дана,
Масовности и подршке
Литија и молебана.
Па и ово када прође
Нечија ће писат' рука,
Ово што се данас ради
Шта је понос а шта брука.
А тема је ове пјесме
Да причамо о поносу,
И о правим вјерницима
Да видимо они ко су?
Како они вјеру бране
Жртвују се ради крста,
Они што се молебају
И крсте са три прста.
Е о њима писат' треба
Историја да напише,
Сваку вјеру да поштују
А тробојка да се њише.
Ево један примјер прави
Ко су они и шта чине,
Мјештани су и вјерници
Бјелопољске околине.
Покушаћу да дочарам
О чем' пише пјесма ова,
А она је посвећена
Нашој браћи из Блишкова.
И осталих села близу
Од Слијепач што су моста,
Дуж Вранеша све до Вруље
Заиста их има доста.
Да докажу своју вјеру
У крст часни и свијећу,
На молебан из Блишкова
У Бијело Поље крећу.
Немарећи за услове
Леда, кише или вјетра,
Са намјером само једном
Стић' до цркве Светог Петра.
И пред црквом када дођу
Да се диве њеном звону,
А даљина што су прешли
Једнака је маратону.
Само што нијесу ово
Ни спортисти ни атлете,
Већ поносни Вранешани
Слободарске то су чете.
Од Коврена, Лековине
Чокрлија, Томашева,
Ђе не смије привирити
Никад глава Мирашева.
Позната су то племена
Која љубе Бога, Христа,
Поносна на своје претке
И етнички што су чиста.
Слободарски то је народ
Познатог су они соја,
И сам на њих поностан сам
Ујчевина то је моја.
И потомци сви њихови
Што генима њиним' личе,
Ђе год' да су настањени
Поријекла свог се диче.
Гаје старе обичаје
Јер њихова то је воља,
И баштине традицију
Из Павиног што су Поља.
Па и овог пута ево
Бране своју традицију,
Православну своју вјеру
Српску цркву и нацију.
По цијени свог живота
Обрукати неће старе,
Људе који изгинуше
За светиње и олтаре.
Малобројни безбожници
Нека чују и нек виде,
Дозволити они неће
Да потомци њих' се стиде.
Ако треба живот дати
И кроз рајска врата проћи,
Ал' светиње да им узме
Нико никад неће моћи.
Благо мајци што их роди
Хвала Богу што их даде,
Здравље, срећу и напредак
Бојовић вам жели Раде.
|
