Док застава на јарбол се диже
Химна свира а спортиста плаче,
Срце лупа а дах се прекида
То су боје које живот значе.
На средини двоглави орао
А на главе Немањића круна,
У коју се Свети Петар клео
И Миљанов Марко са Медуна.
Прво иде црвена па плава
А бијела долази на крају,
Застава је ово Црне Горе
За све оне који то не знају.
Црногорску кад обуку ношњу
И кад стану, није битна бројка,
Па Ђетићи тако поређани
Изгледају исто ко' Тробојка.
Ал' времена дођоше сулуда
У тоталном расулу и јаду,
И некаква мрачна политика
Која кречи тробојке по граду.
То вам неће потрајати дуго
Тој господи што Тробојка смета,
У то вам се ја заклињем лично
И стотине хиљада што шета.
|
