Док застава на јарбол се диже Химна свира а спортиста плаче, Срце лупа а дах се прекида То су боје које живот значе. На средини двоглави орао А на главе Немањића круна, У коју се Свети Петар клео И Миљанов Марко са Медуна. Прво иде црвена па плава А бијела долази на крају, Застава је ово Црне Горе За све оне који то не знају. Црногорску кад обуку ношњу И кад стану, није битна бројка, Па Ђетићи тако поређани Изгледају исто ко' Тробојка. Ал' времена дођоше сулуда У тоталном расулу и јаду, И некаква мрачна политика Која кречи тробојке по граду. То вам неће потрајати дуго Тој господи што Тробојка смета, У то вам се ја заклињем лично И стотине хиљада што шета. |
Аутор: Раде Бојовић |
