Док се пламен воштаница
Надпјевав'о с кишом јаком
Сам је Господ град никшићки
Осјенио крсним знаком
A под крстом сабраше се
Витезови српског рода
Док ми један од јунака
Јаворове гусле дода
Да у славу цркве Свете
И у славу Христа Бога
И у славу Чудотворца
Василија са Острога
Са гусларском громком јеком
Угријем им грешне душе
Да призовем Светог Петра
Да погледам на Његуше
Данас кад се од Римљана
Православна вјера брани
Свети отац Василије
Са вама је Никшићани
Са вама је дух предака
Са вама је Свети Лука
Са вама су неумрли
Витезови са Клобука
Данас кад се град никшићки
За спас Свете цркве моли
Са вама су Никшићани
И Христови апостоли
Којима је Бог Свевишњи
У вријеме Светог Саве
Даровао храм у ком ће
Да Христово име славе
А с Петрове Цркве Свете
И дан данас звона стара
Сјећају нас кад је Никшић
У вријеме руског цара
Дар добио да на радост
А у славу витезова
Храм саборни небу дигне
Од темеља па до крова
У коме се вјековима
Саборује за спас душа
У коме се вјековима
Литургија света слуша
Ђе долази народ вјерни
Да му Господ каже путе
Христе Боже Никшићани
Све полажу наде у Те' !
|
