Док вјетрови с' Дурмитора Кроз дробњачку валу хуче Дохватих се епског пера Да поздравим браћу Куче Да у име српског рода Захвалим вам , с' ријеч' двије Бог нека вас с' неба чува И острошки Василије И Марку је Миљановом Данас душа била пуна Докле вас је брижним оком Посматрао са Медуна Према граду Подгорици Ђе' ступате у колони И витешки пркосите Црном врагу и Сотони Ко' да сваки од вас хтј'еше Нечастивом да поручи Да част своју и свој образ Никад неће продат Кучи Ви сте браћо у земану Претрпјели двје " Похаре " Али вам је чојство вазда Било прече него паре Из тих гора , вјечито је Слободарска сјала луча Српска Спарта , клекнут неће Док једнога траје Куча Вјечито сте пркосили Свакој сили и безнађу У племену вашем дичном Хероји се српски рађу Од срамоте , ту је човјек Више но од , смрти преза Уз јек струна ту се славе Марко , Ђуља и Ивеза Ту никада нико није Издо свету српску вјеру Ту се поју епске пјесме О Новаку и о Перу Па и данас , на род српски Кад безумна крену Ала Христова се војска диже Са Медуна и Убала Барјаци се небом вију У рукама горе свјеће А литија , поносно се К' подгоричком храму креће Тмурно небо пуно зебње Над Црном се Гором свило А из Куча одлијеже "НЕДАМО ТИ ЦРКВЕ МИЛО " Вјера нам је српска преча Од свег' блага и драгуља Рађе ће мо' у смрт поћи Ко некада , што је Ђуља Но' пљунути на светиње На крст часни и кандило Ми смо дјеца Светог Саве "НЕДАМО ТИ ЦРКВЕ МИЛО " Проклет нек' је задовијек Ко' с' ђаволом црним руча Бранићемо част и вјеру ДОК ЈЕДНОГА ТРАЈЕ КУЧА |
Аутор: Славко Перошевић |
