Док вјетрови с' Дурмитора
Кроз дробњачку валу хуче
Дохватих се епског пера
Да поздравим браћу Куче
Да у име српског рода
Захвалим вам , с' ријеч' двије
Бог нека вас с' неба чува
И острошки Василије
И Марку је Миљановом
Данас душа била пуна
Докле вас је брижним оком
Посматрао са Медуна
Према граду Подгорици
Ђе' ступате у колони
И витешки пркосите
Црном врагу и Сотони
Ко' да сваки од вас хтј'еше
Нечастивом да поручи
Да част своју и свој образ
Никад неће продат Кучи
Ви сте браћо у земану
Претрпјели двје " Похаре "
Али вам је чојство вазда
Било прече него паре
Из тих гора , вјечито је
Слободарска сјала луча
Српска Спарта , клекнут неће
Док једнога траје Куча
Вјечито сте пркосили
Свакој сили и безнађу
У племену вашем дичном
Хероји се српски рађу
Од срамоте , ту је човјек
Више но од , смрти преза
Уз јек струна ту се славе
Марко , Ђуља и Ивеза
Ту никада нико није
Издо свету српску вјеру
Ту се поју епске пјесме
О Новаку и о Перу
Па и данас , на род српски
Кад безумна крену Ала
Христова се војска диже
Са Медуна и Убала
Барјаци се небом вију
У рукама горе свјеће
А литија , поносно се
К' подгоричком храму креће
Тмурно небо пуно зебње
Над Црном се Гором свило
А из Куча одлијеже
"НЕДАМО ТИ ЦРКВЕ МИЛО "
Вјера нам је српска преча
Од свег' блага и драгуља
Рађе ће мо' у смрт поћи
Ко некада , што је Ђуља
Но' пљунути на светиње
На крст часни и кандило
Ми смо дјеца Светог Саве
"НЕДАМО ТИ ЦРКВЕ МИЛО "
Проклет нек' је задовијек
Ко' с' ђаволом црним руча
Бранићемо част и вјеру
ДОК ЈЕДНОГА ТРАЈЕ КУЧА
|
