Браћо моја по вјери и крви
Под заставом нашом од три боје,
Историјска западе нам дужност
Да светиње одбранимо своје.
У камену порасли и кршу
Ђе се круна Немањића роди,
И која нас вјековима славно
Слободарским путевима води.
Ђе небеса крсташ барјак пара
Славнима се дивимо прецима,
Ми големе жртве приложисмо
Да се друже с' небеским Свецима.
Да ли има неко на свијету
Ко би ово могао порећи,
Да Божији путеви нас воде
Грачаници, Призрену и Пећи.
Ми морамо показати путе
Само тако покољења знаће,
Сваки педаљ одузете земље
Неко некад мораће да враће.
А на овим путевима често
Сусрећемо патњу и голготу,
Али зато молимо се браћо
Василију Светоме Ћивоту.
Међу ова брда и стијење
Све нас чува Свети Чудотворац,
Задовољство моје је велико
Што сам Србин, што сам Црногорац.
|
