Чланци из листа ''Вардар'', који се односе на Зулуме над Србима.
(''Вардар'', лист који је излазио у Скопљу од 1909. до 1914. године и био једини лист у Турској царевини,
који је излазио на српском језику.)
ЗУЛУМИ I
Из парламента -- 12.000 гроша за турчење. Приликом дебате буџета министарства правде, опажена је и једна сума од 12.000 гроша због које је учинио нарочито питање грчки посланик Бусиос на Министра правде, тражећи да се каже: за какву је сврху та сума!
Министар му је одговорио да је то сума за оне који се турче одакле ће им се давати помоћ, нашта му је Бусиос одговорио да је права ругоба, што и таква једна позиција фигурира у државном буџету, што може само да изазове још већу завист и мржњу међу отоманскимстановништвом.
Мехмед Али беј правда тај поступак тиме што у буџету спада и позиција тиме што у буџет спадају и позиција од 288. 000 гроша на име плате патријарха, те тражи, да се гласа. Уз протест Бусиос ефендије, који довикује, да плате патријарха и турчење није свеједно, парламент је гласањем одобри и ту суму од 12.000 гроша за турчење. (''Вардар'', број 37 од 27. маја 1910. године, Скопље)
Гусиње -- Из Гусиња јављају о правим чудима што их врши Ариф Чауш и његови акери са каруле. Недавно чуваху стоку деца из Брезо(је)вице близу Плава, кад приђе аскер и одузе им све торбице са хлебом. Ту је био и младић Радета син Панте Рајковића коме аскер такође приђе и кад му Радета одховори на питање, да је Србин, поче га немилосрдно тући аскер. На крају поче га принуђивати да се потурчи и кад младић не хтеде, одузе му ловачку пушку и одведе у кулу, где га сад тек поче тући Ариф Чауш. Полумртва однесу Радета у Гусињски у Ућумат и баце у затвор без икакве кривице.
Исто су тако су премлатили од батина и наговарали да се потурчи и Милован Раденковић. То је било онда када је однео робу у Рженицу, да прода, и кад се оданде враћао кући. На злу познати Ариф Чауш га је сачекао и ударио му је само 25 батина по ногама, узео му је поврх свега још и пет черека у новцу.
У кући Мирка Радосављевића у сред Гусиња пробушивши зид, покрадоше му све и одведоше краву и две козе. Због оваквих зулума што се некажњени врше над тамношњим Србима, народ је почео губити сваку наду и помишља да се сели и од зла спасе. Раде Васов Лончар већ је све своје распродао и за увек се сели.'(''Вардар'', број 29 од 29. априла 1910. године, Скопље)
Зулум -- Мутесариф пећки у баранама је премлатио 13 Срба из Берана, међу њима су тројица толико избијени да се сумља да ће и живи остати. Пре извесног времена телал је викао да свима да до знања ко има црногорске пушке врати у Црну Гору а ко има царске пушке, има их на захтев властима предати. Мутесариф се није задовољио оправданим разлозима да су пушке црногорске по наредби власти враћене у Црној Гори, а царске нису ни имали. Разљућени Мутесериф је насред чаршије био народ.(АС, Конзулат у Приштини, за 1910. годину, П.П. бр. 545 од 06. јуна 1910. године)
Потурчње Српкиње -- Ибро и његов отац Сејдо-Лешјани, напали на кућу Вукашина Шошкића из гусињског села Метеха, те му отели и одвели кћер Јованку коју су потурчили. Српски свештеник из Гусиња Ђорђе Шекуларац и отац девојчице, узалуд су протестовали код ућумата. (''Вардар'', број 67 од 25. августа 1911., Скопље)
Зулуми у Плаву и Гусињу -- Од како су Зија беј кајмакан и пепићки комадант Осман беј поделили арнаутским цубовима тих крајева мартинке са по 50 фишека ради чувања границе, од тада учесташе свакојаки зулуми, који ови ''чувари границе'' врше над тамошњим Србима. Тако су пре неки дан напали на кућу Вукосава Радова из села Пепића и запалили му је, у којој је све изгорело. Осим тога одвели су добра коња Миловану Турковићу из истога села. У селу Брезојевице запалили су Марку Хаташеву 6000 ока сена, а исте ноћи напали на кућу сеоцког кмета Јефта Божовића и украли му три козе. Јунуз Нури из Плава уценио је Петра Савића из Брезојевице са пет лира и кад му овај није имао откуд дати, дошао му је кући у село и тукао га, стезао за врат и хтео убити, само да га не спасише људи који на вику дођоше. Јуниз му је и даље претио, а ућумат слабо показује воље, да и њега и остале људе заштити од ових арнаутаких цубова. (''Вардар'', број 67 од 25. августа 1911., Скопље)
Зулуми у Гусињу -- Крађе и зулуми у Гусињу све су већи и чешћи. Пре неки дан су овдашњи Арнаути напали на кућу Вукоте Турковића из Војина Села и однели: 100 ока вуне, 40 ока јарине, 21 оку вунене пређе, 7 вуненеих јастука, 4 вунена душека, 2 ћилима, 2 пуна ковчега разних женских и мушких ствари и један нож извезен срмом. Иако јадни Вукота зна ко су арамије и где су украдене ствари, не сме ни речи прозборити ако му је живот мио. У селу Брезојевице напали су Арнаути из Мартиновића на кућу Рада Закова Рајковића и пуцали из пушке, опасно га ранили. Пре тога, а истога дана,још су опасније ранили и Милића Дашића из истога села, који ће тешко ране пребољети. (''Вардар'', број 80 од 9. октобра 1911.,Скопље)
Зулуми у Плаву и Гусињу -- Пошто су Арнаутски зликовци ових крајева све неприхватљивије а наши људи немају чиме де се бране, да би могли ићи у планину по дрва, обично воде по некога муслимана као спроводника. Тако је пре неки дан ишао по дрва са четири коња и Урош Радовић из Војина Села са Синаном из истог села. Али када су се из планине враћали са натовареним коњима пресрете их Шербет Хоџа из Валбоне са своја три арнаутска друга те им одузме коње а претукоше Синана на мртво име, што је Србина спроводио. Истукли су и Уроша, па хтели и убити, но срећом пошло му је за руком да умакне жив, макар и без коња. Дошао у Гусиње јавио уђумату, али без икакве користи. Истога су дана је са товаром жита у Гусињу и Вуксан Лабудов из истог села са братом и спроводником, али када су се враћали, нападну их у селу Вишљеву оружани Арнаути, те коње одузму а Вукоту су тако истукли да је дуго остао у несвести на друму. Осим свега овога спалили су Арнаути пре неку ноћ преко 1000 ока сена Сими Шошкићу, коме су пре 12 дана запалили, опет сено и два стога сламе. (''Вардар'', број 92 од 20. новембра 1911. године, Скопље.)
Зулум у Гусињу -- У овом крају све црње и горе слуги Арса Лаковића из Војина Села, кад је био са коњем у шуми по дрва нападну Арнаути више села код Заврша те му коња отму а њега страшно претуку. Сутра дан чувени силник Шербет Аџија скупи већи број Арнаута и нападне на Рид војноселскога катуна те одведу 240 оваца Петру Молошевићу и Милану Вукашиновићу, пошто су им пре тога на мртво име избили чобане, али која корист. (''Вардар'', број 94 од 22. децембра 1911., Скопље)
ЗУЛУМИ II
Убијен Србин -- У недељу у један час по подне убили су Арнаути Руговци усред Пећи близу Ућумата беранскога Србина Анту Цемовића који је дошао у Пећ код апелационог суда прати ток парнице која се води против његова два сина налазећи се у Пећком затвору. Ућумат ништа није учинио против убица који су побегли. Најгоре је што Ућумат сада хвата Србе из околних кућа где се убиство десило те их испитују! Ко је од њих рекао да су убице Руговци. Ужас! (''Вардар'', број 79 од 6 октобра 1911.,Скопље)
Неправда -- Синови пре неки дан убијеног Анта Цемовића у сред Пећи. Ево већ пет месеци како леже у затвору без да им се извршио судски претрес. Покојни им отац молио је да се спроведу у Скопље, али уместо тога одвели су их у Пећ. Где још чаме у затворубез икакве пресуде. Међутим за њих је цела Беранска нахија посведочила и гарантовала имањем да су они невини и да је Андреју Јоксимовића убио из освете његов братучед Максим, који је дело признао и побегао у Црну Гору. (''Вардар'', број 80 од 9. октобра 1911.,Скопље)
Ослобођени Цемовићи -- Невино осуђени и тако дуго држани у пећком затвору два брата Цемовића из Берана. Виши је суд сасвим ослободио као невине. Да неби убили пуштене, Арнаути као што су им недавни убили и оца у Пећи убили, спроведени су до Митровице са јеком војничком пратњом. Хвала суду. (''Вардар'', број 1 од 1. јануара 1912.,Скопље)
Михаило Јованов Бојичић
