Васојевићи

Пјесме о Династији Карађорђевић

КАРАЋОРЂЕ  
Оснивач Србије
1809- 1813 

Петвековни јарам мрски
Раскинула снага лава, 
Ослободи народ српски – 
Нека му је вечна слава!

АЛЕКСАНДАР  
Краљ Србије
1842- 1858

Син је дело започео
На културном плодном пољу: 
Припремио народ цео 
За будућност лепшу, бољу.

ПЕТАР ОСЛОБОДИЛАЦ  
Краљ Србије - Југославије
1903 - 1921

А унук је сањо ваздан
За јединства нашег срећу – 
Отаџбину славном сазда 
И државу створи већу

Од Јегеја до Триглава, 
На крилима лака ветра 
Разноси се светом слава 
Великога Краља Петра.

АЛЕКСАНДАР УЈЕДИНИТЕЉ  
Краљ Срба, Хрвата и Словенаца 
1921., 1922.- 

А праунук срцем чистим, 
Снажним духом, вољом пуном, 
Буде л’ ишо путем истим – 
Китиће се царском круном.

КАРАЂОРЂЕВИЋИ

Карађорђевићи су српска краљевска породица која је владала Србијом и Југославијом.
Њен родоначелник је вожд Ђорђе Петровић - Карађорђе.
На власти су били 1804—1813, 1842—1858. и 1903—1945.

Оснивач и родоначелник династије Карађорђевића је вожд Ђорђе Петровић - Карађорђе који је подигао Први српски устанак (1804). По пропасти Првог српског устанка (1813), Карађорђе се повукао из Србије.

Онда је 1815. избио Други српски устанак под вођством Милоша Обреновића и успоставила се династија Обреновића на власти у Србији. Заслугом уставобранитеља на власт у Србији је 1842. дошао Карађорђев син Александар који је био на власти до 1858. године када је на Светоандрејској скупштини поново враћен на власт кнез Милош Обреновић.

Крсна слава дома Карађорђевића је "Св. Андрија Првозвани". До 1890. године крсна слава Карађорђевића била је "Св. Климентије". Престолонаследник Петар је променио славу након смрти супруге Зорке, јер је веровао да му доноси несрећу. Изабрао је нову славу "Св. Андрију", у спомен дана када је његов отац кнез Александар 1858. године био свргнут са престола. Држао се речи свога оца изговорене тада: "Свети Андрија нас је проћерао, Свети Андрија ће нас и довести на престо".

После мајског преврата (1903) престала је да постоји династија Обреновића и на власт је позван Александров син, Карађорђев унук Петар. Краљевина је званично укинута 1945. године, а краљевска породица је била у избеглиштву. Син краља Петра II, принц Александар, дошао је са супругом 2001. године у Србију и живе у двору на Дедињу.

Маузолеј Карађорђевића је на Опленцу код Тополе.

Имовину Карађорђевића комунистичка власт је одузела 1947. године

ВЛАДАРИ

ВЛАДАР	ТИТУЛА	ВЛАДАО	ЖИВЕО
Ђорђе Петровић Карађорђе	Вожд	14. фебруар 1804. 7. октобар 1813.	16. новембар 1762. 26. јул 1817.
Александар Карађорђевић	Кнез Србије	14. септембар 1842. 12. децембар 1858.	11. октобар 1806. 3. мај 1885.
Петар I Карађорђевић	Краљ Србије Краљ Краљевине СХС	15. јун 1903. 16. август 1921.	11. јул 1844. 16. август 1921.
Александар I Карађорђевић	Краљ Краљевине СХС, Краљ Југославије	16. август 1921 9. октобар 1934.	16. децембар 1888. 9. октобар 1934.
Петар II Карађорђевић	Краљ Југославије	9. октобар 1934. 29. новембар 1945.	6. септембар 1923. 3. новембар 1970.

ГЕНЕАЛОГИЈА

Карађорђева жена била је Јелена Јовановић. Имали су четири ћерке и два сина Алексу и Александра. Алекса је имао само једног сина Ђорђа, који је имао синове Алексу и Божидара од којих даље нема потомака. Александар је имао десеторо деце од којих је шесторо преживело детињство, његови синови Петар и Арсен имају потомство које је обухваћено породичним правилницима из 1909. и 1930. године и које данас чини династију Карађорђевић.

* Сава (1793—1847), удата за Антонија Ристића, звани Пљакићи
* Сарка (1795—1852), удата за Николу Кара-Марковића, па за Теодора Тошу Бојанића
* Пола (1797—1812), удата за Јовицу Милановића
* Стаменка (1799—1875), удата за Димитрија Ристића (?-1834), па за Илију Чарапића (1792—1844)
* Алекса (1801—1830) и Марија Трокин (1806—1827)
     * Ђорђе (1827—1884) и Сара Анастасијевић (1836—1931), ћерка капетана Мише
          * Алекса (1859—1920) и Дарија Прат (1859—1938)
          * Божидар (1862—1908)
* Александар (1806—1885) и Персида Ненадовић (1813—1873)
     * Полексија (1833—1914), удата за Константина Николајевића (1821—1877), па за Александра Прешерна
     * Клеопатра (1835—1855), удата за Милана Петронијевића (1831—1914)
     * Петар I (1844—1921) и Зорка Петровић-Његош (1864—1890) - њихови потомци чине старију грану краљевског
дома Карађорђевића
     * Јелена (1846—1867), удата за Ђорђа Симића (1843—1921)
     * Ђорђе (1856—1889), није се женио, нема потомака
     * Арсен (1859—1938) и кнегиња Аурора Павлова Демидова ди Сан Донато (1873—1904) - њихови потомци чине
млађу грану краљевског дома Карађорђевића

Према подацима Српског ДНК пројекта Карађорђевићи припадају словенској хаплогрупи I2a-CTS10228. То је закључено тестирањем мушких сродника ове породице у околини Смедеревске Паланке, а који су несумњиво повезани са њима.[3]

КРАЉЕВСКИ ДОМ

Према Породичном правилнику за чланове Краљевског дома из 1909, чланови Краљевског дома су: краљ Петар I, његови синови — престолонаследник Александар и краљевић Ђорђе; његова кћи Јелена, до удаје њене; његов брат кнез Арсен Карађорђевић са сином кнезом Павлом А. Карађорђевићем; потомство престолонаследника Александра, краљевића Ђорђа и кнеза Павла (члан 1). Према члану 4 истог правилника, чланови Краљевског дома из куће краља владаоца и престолонаследника имају титулу Краљевског височанства, а осталим члановима Краљевског дома припада титула Височанства.

Према Породичном правилнику за чланове Краљевског дома из 1930, чланови Краљевског дома су: краљица супруга, живи преци краљеви у правој линији, а из исте династије са својим супругама, живи потомци краљеви у правој линији, са својим супругама; рођена браћа краљева и њихови потомци са својим супругама; сестре краља владаоца и сви женски потомци до удаје; стриц краља Александра I кнез Арсен; кнез Павле са супругом и потомцима, женским потомцима до удаје. Према члану 4 синови краља владаоца су краљевићи, а сви остали чланови Краљевског дома су кнежеви и кнегиње од Југославије. Сви носе титулу Краљевског височанства.

Правилници из 1909. и 1930. су једини који су икада донети.

Чланови Краљевског дома

Старија линија (од краља Петра I)

Чланови династије Карађорђевића.
1. Краљ Петар I Карађорђевић (1844—1921), син кнеза Александра
Кнегиња Зорка Карађорђевић (рођена као Љубица) (1864—1890), супруга краља Петра I, кћи црногорског краља Николе
          1. Кнегиња Јелена Карађорђевић (1884—1962), кћи краља Петра I, удата за руског великог кнеза Ивана Константиновича Романова
          2. Кнегиња Милена Карађорђевић (1886—1887), кћи краља Петра I
          3. Краљевић Ђорђе (Петров) Карађорђевић (1887—1972), син краља Петра I
Принцеза Радмила Карађорђевић (1907—1993), супруга краљевића Ђорђа
          4. Краљ Александар I Карађорђевић (1888—1934), син краља Петра I
Краљица Марија Карађорђевић (1900—1961), супруга краља Александра I, кћи румунског Краља Фердинанда I
                    1. Краљ Петар II Карађорђевић (1923—1970), син краља Александра I
Краљица Александра Карађорђевић (1921—1993), супруга краља Петра II, кћи грчког краља Александроса I
                              1. Престолонаследник Александар Карађорђевић (1945-), син краља Петра II, тренутни старешина краљевског дома; у јавности се појављује као Њ. К. В. Престолонаследник Александар II
                    2. Краљевић Томислав Карађорђевић (1928—2000), син краља Александра I
                    3. Краљевић Андреј Карађорђевић (1929—1990), син краља Александра I
          5. Кнез Андрија Карађорђевић (1890—1890), син краља Петра I
Млађа линија (од кнеза Арсена)
1. кнез Арсен Карађорђевић (1859—1938), син кнеза Александра, млађи брат краља Петра I
кнегиња Аурора Павловна Демидова ди Сан Донато (1873—1904)
     1. кнез Павле Карађорђевић (1893—1976), син кнеза Арсена, кнез-намесник 1934-1941.
Кнегиња Олга Карађорђевић (1903—1997), супруга кнеза Павла, унука грчког краља Ђорђа I
          1. кнез Александар (Павлов) Карађорђевић (1924—2016), син кнеза Павла
          2. кнез Никола Карађорђевић (1928—1954)
          3. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић (1936-), удавана за Хауарда Оксенберга (брак разведен, ћерке Кристина и
Катарина Оксенберг), Нила Балфура (брак разведен, син Николас Августус Балфур) и Мануела Уљоу Елијаса (преминуо)