" Узми перо народни пјесниче " Глас ми дође са небеских врата И опјевај ко' што доликује Српског змаја Царевића Бата Нека твоје перо као муња Засвијетли кроз мрак и кроз тмину С' њим бесмртни ореол исплети Овом храбром и часном Србину Измеђ свете цркве или власти " Цркву бирам " рече без дилеме " Црви гмижу по' муљу и блату Облацима орлови стријеме Живот даћу , ал' светиње недам На литије са поносом ходам Те цијене нема , за коју бих Част и образ могао да продам Нема тога богатства и блага Нема тијех земаљскијех чари Да су моме српском срцу ближи Него свете цркве и олтари " Свака твоја ријеч изречена Засјала је кано суво злато Бог нека те чува са небеса Аферим ти Царевићу Бато Издајнику без имало чојства Одржо си буквицу у лице Брате Бато српска величино Брате Бато српска узданице Несрећник се слакомио бјеше Мислио је да ће узет паре Имал' ишта горе на свијету Од овакве рђе и фукаре Црногорци давали су живот Да би ријеч одржали дату А он хтједе кукавички забит' Нож у леђа Царевићу Бату Од сада ће људи да га памте Ко' лажова и ко' ништа робу Због његовог срамотнога чина Преци му се окрећу у гробу Обруко је и братство и име Обруко је своје родно село Сад му ништа не остаје друго Но' сам себе да пуца у чело |
Аутор: Славко Перошевић |
