Јутрос рано све од саме зоре У Црквама широм Црне Горе Полиција накарадне власти Свештенике свеза и похапси Тако поче обрачун са Богом Јеванђељем и Светим Острогом Па Милова срамна полиција Ухапсила и Амфилохија Јер им смета што је на слободи И што народ избављењу води Па га воде да Га испитују: "Што се Звона и молитве чују Шта је јутрос Њему тако важно Те се Црном Гором чује снажно У сва мјеста Света звона звоне А у доба Мила и короне Зашто Црква на празник Цвијети И корони и Милу пријети Што је Вјера у Исуса Христа Кидисала против атеиста Је ли Црква преча од Државе Зашто иде путем Свегог Саве И што Вам је Србија матица Кад је ближа наша Подгорица"? Све то старац Морачки саслуша Па његова племенита душа Благим тоном говорити поче: " Црна Гора с вама је сироче Јер у доба ове црне власти Остала је без браће и части Па је ваша безбожничка нога Погазила и Вјеру и Бога Затирете Српску историју И браните пресвету литију Отимате Божија имања А владате без имало знања Душманима почаст одадосте А крвници браћи постадосте Одбијате помоћ од Србије А примате све од Албаније Ваш је режим ради власти кадар Све продати па сићи у Скадар Ког' се Србин никад не одриче Код вас сјеме издајничко ниче Што га Црном Гором посијасте Па народу Њеном додијасте Ово данас што сте урадили Богу сте се самом огадили Јер вам видим ништа свето није Па ни Службе пред Васкрсеније А бије вас брука и срамота Све од данас до краја живота Јер једино Бог с небеса суди Ко су људи а ко су нељуди Но слушајте браћо моја мила Униформе збаците и Мила И идите сваки својој кући Опробајте на себе обући Свога ђеда златно одијело Које би вас боље поднијело Него ово полицијско ваше Какво слично носише усташе Кад наш народ немилице клаше" Згледаше се ови инспектори Па рекоше добро старац збори И пустише њега преко прага А од себе одбацише врага И остале законе сотоне Због којих се у блато потоне Па пођоше за паметним старцем А до сад су ишли за магарцем Напустише Мила и партију Врнуше се међ' своју братију Сврсташе' се у Свете литије Црном Гором на Васкрсеније На чијем је челу Ђедо један Што је Српству неизмјерно предан! |
Аутор: Милорад Шаровић |
