Плаче вила са Ловћена,
Низ литице сузе лије,
Брате мили мој Србине,
Гледат ово тужно ли је
Да ка моме плавом мору
Летели су гавранови
Како Будва чека зору
Проклет био дан им ови
Оним јутрос што су ишли
На Христову децу милу
На голорук народ доћи
Употребит страшну силу
Зар се Бога не бојите
Ви продате што сте душе
Одкуд смелост та у њима
Манстире да нам руше
Да ли знају да у нама
Жар небеске луче сија
Јер газимо смело стазом
Светог оца Василија
А његова пашће клетва
На кољено ваше свако
Никад добро прошо није
Часни олтар ко је тако
Шта се оно јутрос деси
Зар образа ви немате
Најжалије што ће јади
На потомство да се врате
А на бедем отадзбине
На капији рајских врата
Јутрос беше један човек
Који стоји из ината
И пркоси смело хуљи
У оклопе која стоји
Медју српске бесмртнике
Царевић се Марко броји
Српство му је изнад свега
Од њега му мања глава
Јер одавде назад нема
То су речи љутог лава.
|
