Узех перо мила браћо моја Са којим сам опјев'о Милоја Из Никшића Православног брата А ево ми нова дужност дата Да опјевам новог љутог лава Копривицу брата Мирослава Из Бањана братства чувенога Што уз помоћ Светиња и Бога Поста витез свег Рода Српскога Своју кору хљеба зарађива Копајући багером пр'о њива И правећи бразде и канале Преко наше Црне Горе мале Бавећи се поштенијем радом Ништа не би тешко момку младом Дању, ноћу по киши и тмини Чинио је добро Отаџбини Све док режим једног аветиње Диже руку на Српске Светиње Па нареди Мирославу младу Да с багером у Улцињу граду Прије него јарко сунце гране Сруши конак Цркве Православне Ту постоје и друге светиње Ал' на мети Мила аветиње Само стоје Српске Богомоље Јер се тако душманима боље Доказује колико је одан Коме служи и како је продан Као стока на лошу пазару Продао се за биједну пару Па сад руши Цркве и Олтаре За прљаве евре и доларе Али Црна Гора вазда има Са чим изаћ' на биљег таквима У њој има још мудрије глава Попут нашег брата Мирослава Што одлучи без трунке дилема И у чему колебања нема Те му не би ни мрвицу жао Да остави багер и посао Прекрсти се и помоли Богу И упути ка Светом Острогу А за такву храброст и доброту Бог награду даје у животу А таквима Василије Свети Довијека не да умријети Па Мирослав бесмртником поста Српском Роду од њега је доста! |
Аутор: Милорад Шаровић |
