Узех перо мила браћо моја
Са којим сам опјев'о Милоја
Из Никшића Православног брата
А ево ми нова дужност дата
Да опјевам новог љутог лава
Копривицу брата Мирослава
Из Бањана братства чувенога
Што уз помоћ Светиња и Бога
Поста витез свег Рода Српскога
Своју кору хљеба зарађива
Копајући багером пр'о њива
И правећи бразде и канале
Преко наше Црне Горе мале
Бавећи се поштенијем радом
Ништа не би тешко момку младом
Дању, ноћу по киши и тмини
Чинио је добро Отаџбини
Све док режим једног аветиње
Диже руку на Српске Светиње
Па нареди Мирославу младу
Да с багером у Улцињу граду
Прије него јарко сунце гране
Сруши конак Цркве Православне
Ту постоје и друге светиње
Ал' на мети Мила аветиње
Само стоје Српске Богомоље
Јер се тако душманима боље
Доказује колико је одан
Коме служи и како је продан
Као стока на лошу пазару
Продао се за биједну пару
Па сад руши Цркве и Олтаре
За прљаве евре и доларе
Али Црна Гора вазда има
Са чим изаћ' на биљег таквима
У њој има још мудрије глава
Попут нашег брата Мирослава
Што одлучи без трунке дилема
И у чему колебања нема
Те му не би ни мрвицу жао
Да остави багер и посао
Прекрсти се и помоли Богу
И упути ка Светом Острогу
А за такву храброст и доброту
Бог награду даје у животу
А таквима Василије Свети
Довијека не да умријети
Па Мирослав бесмртником поста
Српском Роду од њега је доста!
|
