|
А може ли бити веће бруке
Но на брата подигнути руке,
И има ли иђе веће гроте
Но ударит' на Свете ћивоте,
И може ли бити црње слике
Но везане виђет' Свештенике,
И може ли бити већег стида
Бити слијеп код очињег вида,
И опијен бити лажном славом
Тако живјет' а не мислит' главом,
И бранити лажне идеале
На простору једне земље мале,
Ђе се добро међусобно знамо
Одакле смо и ком' припадамо,
И све људско ставити по страни
Да се вјера и Српство забрани.
||
Сва се Црна побунила Гора
Ал' да видиш муке и терора,
Висока је цијена Слободе
Док попове у затворе воде,
Боже мили ове црне слике
Пребијају, хапсе одборнике,
Ван устава и на правди Бога
Па се питам ко то бије кога,
Како може дић' руку на брата
А крст Часни носи око врата,
То радити с' осмјехом на лицу
А на руци носит' бројаницу,
Славит Божић или крсну славу
А обући униформу плаву,
Па у шлему и тврдом панциру
Пријетити Божијем пастиру,
Са тим чином укаљати прсте
Хапсит' оне што му ђецу крсте,
Све то Црна политика створи
Ко се ође против кога бори,
Душу ми је нека туга стегла
Црна Гора против Монтенегра,
Ко ће куда нека сам одлучи
Мени Црна Гора љепше звучи,
Све да оћу друго бит' не могу
Ја сам Србин зато хвала Богу,
А уједно и Христов сам борац
И поносни један Црногорац,
Што у стиху и у свакој причи
Његошевом Црном Гором дичи.
|
