С'' овом пјесмом поздравићу тебе Православног рода дични сине Што у поход српској Спарти дође Из далеке земље Украине Римама ти захваљујем њеним Из светога што дође Кијева Да помогнеш српскоме народу Што слободу и правду снијева Испред храма у главноме граду Одржо си говор над говоре И ушао у срце и душу Свих вјерника мале Црне Горе Са клетога Запада над нама Црн облак се наднио Владико Али овај народ од давнина За вјеру се борити навико Многи душман покушо је оче Да нас баци као с' пута крпу Половину дугог смо вијека Пркосили чекићу и српу Сва Европа када је Владико Пред Турцима дрхтала у страху Ми смо били острво слободе Што пркоси Дину и Алаху Наши преци на бојним пољима Гинули су ко' што им доличи Не дајући хоџи да их турчи Нити фратру да их католичи Падали смо , с' три прста се крстећ Из пушака ђе огањ сијева И са надом гледали пут Москве И пут срцу , драгога Кијева Битка љута поново бијесни На нас страшна кренула је Ала Па одавде кад одеш Владико Ђе' се дижу врхови Урала Ђе' кроз степе стара звона јече Ђе' од злата дижу се куполе Реци светом руском Патријарху Црногорци ланце да не воле И витешки да ће мо' се држат И у овоме тешкоме земану Српска Спарта да никада неће Бит' понизни слуга Ватикану Да доследни остаћемо себи У овоме времену расула Гроб Његошев вјечито ће бити Истурена српска караула |
Аутор: Славко Перошевић |
