Мене данас одушеви
Једна мала Српска глава,
Из Мурина Јуначкога
Под Комове покрај Плава.
Са поносом пјесму пишем
Малом Српском соколићу,
Од непуних осам љета
О Андреју Гарчевићу.
Испред Цркве Свете Петке
Поклони се њеном звону,
Онда као прави Витез
Смјело приђе микрофону.
Гледа маса у дијете
Чека шта ће да им каже,
Глас дјечији ал' одјекну
Браћо моја "Бог помаже".
А онда је у наставку
Запјевало ово птиче,
О Косову Светој земљи
Ђе црвени божур ниче.
Тад кроз мене прође језа
И засузи моје око,
Дична мајко што га роди
Ти Поносна Црногорко.
Да те драги Бог сачува
Да уз тебе срећа стане,
Због оваквих потомака
Светиње се наше бране.
|
