Мене данас одушеви Једна мала Српска глава, Из Мурина Јуначкога Под Комове покрај Плава. Са поносом пјесму пишем Малом Српском соколићу, Од непуних осам љета О Андреју Гарчевићу. Испред Цркве Свете Петке Поклони се њеном звону, Онда као прави Витез Смјело приђе микрофону. Гледа маса у дијете Чека шта ће да им каже, Глас дјечији ал' одјекну Браћо моја "Бог помаже". А онда је у наставку Запјевало ово птиче, О Косову Светој земљи Ђе црвени божур ниче. Тад кроз мене прође језа И засузи моје око, Дична мајко што га роди Ти Поносна Црногорко. Да те драги Бог сачува Да уз тебе срећа стане, Због оваквих потомака Светиње се наше бране. |
Аутор: Раде Бојовић |
