Црно јутро освану ти јутрос, Црна Горо, црње могло није, грдне звјери у људском тијелу, хапсе, вежу, ко са њима није. Кога јутрос свезаште сиџиром? Кукала вам црна мајка ваша! У земану турском, несрећноме не ради то ни најцрњи паша. Зар слободу мислите да може устравити чета зулумћара? Зар мислите да се од вас страши тај ко вала у Небеског Цара? Сучим ћете пред људе изаћи када зулум и невоља мине, какав образ остављате дјеци лаж противу Бога и истине? На црну сте уру угазили у светиње ђе молитва иде без бојазни и срамоте, бједо, Божје очи, мислиш, то не виде! Зар су пречи власт и положаји од образа и од љуцке части зар вас није стра Острошког свеца коме се моле слијепи и кљасти? На дан посље светог Василија ви хапсите честите владике ви слободу хоћете свезати ка попове, Богоугоднике! Част цијену никад не имаше и она се баштини код људи а куд ћете кад од вас остане траг потомству, болесни и луди? Црну ли сте судбу одабрали да са значком само зло штитите какво зло се надвило над све нас зар побогу ништа не видите? Прије коноп на врат да ми ставе ил строј да ме уз зид мушкетира но да свежем онога ко ме је причешћиво из светог путира. Мислите ли да ће непочинство застрашити Божије литије? Тешко мајци што вас је родила боље да вас ни рађала није. |
Аутор: Немања Зивлак |
