Бранислав Оташевић је рођен 1948. г. у Горњој Ржаници, општина Плав. Школовао се у Мурини, Подгорици и Београду. Завршио је Средњу техничку машинску школу у Подгорици, ондашњем Титограду, Програмирано машинство на Институту Машинског факултета у Београду и Новинарску школу на Југословенском институту за новинарство-Београд. Радио је у ''Хемпру'' Београд, ''Бентониту'' у Петровцу на Мору, у ШИК ''Бор'' у Плаву и ''Плављанки'' у Плаву.
Био је одборник и предсједник Вијећа Удруженог рада СО Плав (1974-1978), делегат вијећа Удруженог рада Скупштине Црне Горе (1974-1978) и (1978-1982), потпредсједник и в.д. предсједник Општине Плав (1978-1982), делегат и члан Извршног одбора Самоуправне интересне заједнице здравственог осигурања радника и земљорадника Црне Горе 1982-1986. године, предсједник Извршног одбора Самоуправне заједнице здравства СФРЈ (1982-1986), члан Скупштине и предсједник Извршног одбора Осигурања ''Ловћен'' у Подгорици (1982-1986), предсједник Скуппштине осигурања ''Ловћен'', филијала Беране (1986-1990), предсједник ОК СК Плав у периоду јун 1990-јун 1991., предсједник ОО ДПС Црне Горе – Плав 1991-1997.
У исто вријеме члан ГО ДПС Црне Горе, посланик у Скупштини Црне Горе 1990-1992., и посланик у Скупштини Црне Горе у периоду 1992-1996. године, предсједник Општине Плав у периоду новембар 1996. до децембра 1997. године, предсједник општинског одбора СНП Црне Горе од 1998. до 2003. године и члан ГО СНП Црне Горе, два мандата, секретар Извршног одбора ОО СНП Црне Горе – Плав на којој се дужности и сад налази. Биран је у органе управљања у предузећима гдје је радио. Један је од оснивача и организатора ''Плавских свечаности културе'' до 1990. године. Био је савезни посланик 2000-2003. године.
Новинарством се бави од 1967. године. Први новинарски текст је објавио у листу ''Борба'' Београд 1967. године. Сарађивао је улистовима: ''Слобода'' – Беране, ''Свевиђе'' – Беране, ''Омладински покрет'' и ''Покрет'' – Подгорица, ''Просвјетни рад'' – Подгорица, ''Побједа'' – Подгорица, ''Дан'' – Подгорица, ''Глас Црногорца'' – Подгорица, ''Комунист'' – издање за Црну Гору, ''Ловћен'', лист осигурања ''Ловћен'' – Титоград, ''Гласник привредне коморе Црне Горе'' – стручно информативно гласило, ''Гласник'' – самоуправних интересних заједница Црне Горе, ''Политика'' – Београд, ''Вечерње новости'' – Београд, ''Политика експрес'' – Београд, ''4. јул'' – Београд, ''Наша штампа'' – Београд, ''Задругар'' – Нови Сад, ''Ослобођење'' – Сарајево, ''Арена'' – Загреб, ТНП Љубљана, ''Јединство'' – Приштина, Радио Метохија – Пећ, Радио Приштина, Радио Беране, Радио Андријевица, Радио Црне Горе, Радио Београд, ТВ Титоград, ТВ Београд, ТВ Нови Сад, ТВ Приштина, ''Пензионер'' – Беране, ''Глас Холмије'' – Беране, ''Глас Васојевића'' – Београд.
Објавио је преко 3000 новинарских, радио и ТВ прилога различитих жанрова, 15 фељтона у листовима ''Дан'' (дванаест) и ''Слобода'' (три). Објавио је више радова у часописима: ''Токови'' – Беране, ''Времекази'' - Андријевица, ''Милешевски записи'' – Пријепоље, ''Добровољачки гласник'' – Београд, ''Књижевност'' – Београд, ''Записи'' – Београд, ''Пракса'' – Титоград, ''Глас Холмије'' – Беране, ''Српске новине'' – Подгорица.
Био је члан редакције листа ''Слобода'' (Иванград, Беране), члан издавачког савјета часописа ''Мостови'' – Пљевља, члан издавачког савјета ''Гласник''-а СИЗ СРЦГ од 1982-1986. године, члан редакције ''Гласник''-а – Информативног гласила СИЗ Црне Горе, предсједник Издавачког савјета часописа ''Глас Холмије'' и члан редакције листа ''Пензионер'' – Беране.
Објавио је 60 научно-популарних и стручних радова, преко 40 стручних чланака у часописима и листовима, 12 рецензија књигâ, 12 приказа књигâ, отворио седам изложби сликâ у Плаву, Београду, Подгорици, Чазми, Пећи, Мурини и Беранама. Промовисао преко 22 књиге у Мурини, Плаву, Андријевици, Беранама, Подгорици, Пећи, Орашцу, Тополи и Београду. Учествовао на пет научних скупова (по једном у Плаву, Мурини и Новом Пазару, два у Пријепољу). У Зборницима са тих скупова објављени су му радови. Учествовао је на бројним књижевним сусретима и манифестацијама.
Објавио је дванаест књига и то: 1. ''Школство Полимља и Велике'', издање Основне школе ''Петар Дедовић'', Мурина, 1986., 2. ''Од Ниша до мора подно Чакора'', Информативни центар Беране, 1995., 3. ''Савине стопе'', Издавачка кућа ''Ступови'', Андријевица, 1996., 4. ''Мурина – историја и вријеме'', ИК ''Комови'', Андријевица, 2000., заједно са Вуком Марсенићем – коаутором, 5. ''Проклетијски заљубеник'', ИК ''Комови'' и ''Покрет'', Подгорица, 2001., 6. ''Велика и Полимље'', књига I, Културно-просвјетна заједница Србије, Београд и ИК ''Комови'', Андријевица, 2002., и Одбор за проучавање села САНУ Београд, 2002. 7. ''Вилин извор – легенде и приче'', ИК ''Комови'', Андријевица, 2006., 8. ''Горки укус времена'' (о прози Вељка Мијовића), ИК ''Комови'', Андријевица, 2006., 9. ''Раскућници ''– роман, ИК ''Комови'', Андријевица, 2007., 10. ''Комитски покрет у Полимљу и Велици'', ''Комови'', Андријевица, 2010., 11. ''Руси у Васојевићима'', ''Пегаз'', Бијело Поље, 2011. 12. ''Милован Ђилас-скица за портрет'', ''Књижевна задруга Српског народног вијећа Црне Горе'', 2013. Има више рукописа припремљених за штампу.
Бави се књижевношћу и публицистиком. Члан је Удружења новинара Црне Горе, Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању, Београд и предсједник њеног огранка за Црну Гору. Члан је Клуба завичајних стваралаца у Плаву, члан је Књижевног клуба ''Михаило Лалић'' у Андријевици. Био је у четворогодишњем мандату 2013-2017 први предсједник саваза удружења Васојевића под називом ''Српска народна одбрана Васојевића и лимске долине''. У завичају је организовао бројне књижевне манифестације, изложбе књижевне вечери и промоције књига.
Заступљен је у монографијама ''Ко је ко у Црној Гори'' и ''Ко је ко у парламентаризму Црне Горе''. Заступљен је у Библиографији Васојевићâ и Библиографији ''Просвјетног рада''. Члан је Књижевне заједнице Југославије.
Добитник је награде ''Михаило Лалић'' за свеукупно стваралаштво. Добитник од 25. јануара 2018. престижног признања од Савеза писаца Русије из Москве ''Златне медаље А.С.Пушкина за вјерност слову и дјелу'' и других признања као што су: Награда за публистички рад и истраживање из историје српског народа са територије Васојевића, која носи назив ''Радомир П. Губеринић'', за 2014. годину и бројних других, плакета и захвалница, међу којима ''Велике повеље'' Удружења српских књижевника и пјесника Срба у Црној Гори и расијању ''Горска Вила'' са сједиштем у Подгорици, ''Велике српске повеље'' које му је додијелило Удружење ратних добњихових потомака и поштовалаца Регионални одбор Беране, поводом 100 годишњице Мојковачке битке и двадесетогодишњице обнове рада Удружења 18. фебруара 2016. и других признања на афирмацији српске културе, српског језика и ћириличног писма на простору Васојевића. Добитник је Повеље Међурепубличке заједнице за културно-просвјетну дјелатност из Пљеваља,Медаље Светог Петра Цетињског од Друштва Црногоско-руског пријатељства из Подгорице. Живи и ствара у Горњој Ржаници код Мурине, свом родном мјесту.
